Zavisno od kulture i tradicije, u mnogim religijama ljudi voljno poste. U skladu sa hrišćanskim verovanjem, telesni post je strogo povezan sa duhovnim. Sve više ljudi iz etičkih, moralnih i verskih razloga upražnjava post, odnosno prelazi na ishranu koja zaobilazi namirnice životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi i jaja). Odavno je već ukazano i na zdravstvene prednosti posta. Da je post najbolji lek, i to ne samo za telo već i za naš duh – oko toga se religija i nauka slažu.
Post može predstavljati i jedan vid detoksikacije organizma. Kako biste i tokom posta imali dovoljno energije za sve dnevne aktivnosti, održali dobro zdravlje i idealnu telesnu masu, veoma je važno da pravilno kombinujete i adekvatno unosite namirnice. Bitno je kakav ćete izbor namirnica napraviti, šta ćete kombinovati u istom obroku i na koji način ćete ga pripremati. Način obrade namirnica i pripreme hrane umnogome će doprineti kvalitetu obroka koji ćete pojesti.
Prolećna inspiracija tokom uskršnjeg posta
S obzirom na to da je u toku glavni hrišćanski post (Veliki post) koji prethodi Uskrsu, mnogi vernici se, uz blagoslov sveštenika, u ovom periodu uzdržavaju izvesno vreme od određene hrane i pića, kako bi se telesno i duhovno „pročistili“ i potom pričestili. Za pravoslavne hrišćane ove godine uskršnji post je počeo 1. marta i završava se 23. aprila. Ovo je strog post i vernici koji su se odlučili da poste prvu i poslednji nedelju uglavnom to čine na vodi.
Ukoliko postite na vodi, vodite računa da ne unosite za svaki obrok testenine, konditorske proizvode, džem sa šećerom, med i druge namirnice sa visokim Gl. Pozitivne efekte bezmesne ishrane moći ćete da uočite samo ukoliko su namirnice adekvatno kombinovane, ako ste posvećeni pripremi hrane i, naravno, ako ste dobro informisani.
Napravite od svoje kuhinje prolećnu inspiraciju za zdrava jela tokom uskršnjeg posta. Proleće je doba bogato svežim povrćem i zdravim namirnicama, te vam ideja sigurno neće manjkati. Još ako imate kuhinju atraktivnog izgleda, dekorisanu u duhu ovog godišnjeg doba i predstojećeg praznika, kao i radne kvarcne ploče, koje su svestran i kreativan izbor, definitivno ćete uživati u pripremi posnih jela.
Zdravstvene prednosti posta – prevencija i lečenje
Kako se post zasniva na posebnom režimu ishrane, tokom njega se najčešće konzumira dijetalna hrana koja potpomaže zdravlje i mršavljenje, bliska vegetarijanskoj i mediteranskoj ishrani. Upravo zahvaljujući ovakvoj hrani, telo se čisti od toksina, pa se mogu sprečiti razna oboljenja kao posledica neuravnotežene ishrane.
Prednost biljnih proteina, koji se tokom posta najviše konzumiraju, jeste u vlaknima i nezasićenim mastima koje pozitivno utiču na nivo HDL holesterola, krvne sudove, kvalitet i dužinu života. Dokazano je da više povrća, biljnih vlakana, nezasićenih masti u ishrani štite od bolesti srca, gojaznosti, osteoartritisa i dijabetesa. Osim toga, ovaj način ishrane je lakši za probavu, a poboljšava i cirkulaciju, pospešuje rad pluća i mozga i dovodi hormonski sistem u ravnotežu. Dakle, post doprinosi boljem stanju čitavog organizma.
Zdravstvene prednosti posta – saveti i preporuke
Ako ste se odlučili na post, bilo iz medicinskih ili religioznih razloga, isplanirajte obroke kako biste uneli sve neophodne nutirjente, vitamine i minerale. Ukoliko se ne organizujete na vreme, velika je verovatnoća da ćete jesti više testa i namirnica koje sadrže proste šećere, rafinisana ulja i trans-masne kiseline, što nikako nije dobro po vaš organizam. Izbegavajte prženje i pohovanje namirnica, kako ne biste umanjili nutritivnu vrednost obroka.
Promena načina ishrane može izazvati i neke nuspojave: nedovoljan unos proteina, vitamina B12, anemiju, osteoporozu… Posna hrana sadrži belančevine koje su manje ili više nekompletne. Nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne aminokiseline u potpunosti. Da biste uneli sve one koje su telu potrebne, važno je odrediti pravu količinu i kombinaciju proteina biljnog porekla. Kako biste održali dobro zdravlje i idalnu telesnu težinu i tokom posta, neophodno je da pravilno kombinujete voće i povrće, mahunarke i povrće, žitarice i voće. Konzumirajte više žitarica, voća i povrća sa nižim glikemijskim indeksom (GI).
U svemu treba biti umeren. Bez balansa može doći do povišenih vrednosti LDL holesterola ili glukoze u krvi. Izgladnjivanjem može doći do anemije, pada mišićne mase i povećanog procenta masti u telu. Veoma je važno i inače, a posebno tokom posta, da redovno hidrirate svoje telo, pazite na razmake između obroka i pijete detoks na prazan stomak, kako biste pokrenuli organizam i smanjili prisustvo slobodnih radikala.
Ideje za posne obroke
Mnoge osobe koje poste nemaju ideju šta da jedu, pa najčešće konzumiraju hleb, testa, visokokalorične namaze, keks, skrobno povrće (kuvano ili prženo), dok za desert najčešće biraju suvo voće, medenjake, krofne ili torte sa keksom i posnim šlagom… Ukoliko postite na vodi, to ne znači da morate jesti jednolično. Jedite žitarice sa voćem, pravite ceđene sokove od voća i povrća i multivitaminske salate. U nastavku vam dajemo još neke ideje za posne obroke, koje vas mogu inspirisati da budete kreativniji prilikom pripreme i osmišljavanja posnih jela.
Palenta sa povrćem, palačinke od spanaća, posna proja, garlic bread mogu doprineti raznovrsnosti posnog doručka. Bogat, brz i hranljiv ručak bez mesa može biti posni pasulj ili posna musaka. Kombinujte pečurke sa integralnim pirinčem, pasulj sa kinoom ili žitarice sa patlidžanom ili brokolijem. Ako postite na ulju, izbor je još veći. Pored dinstane i pečene hrane, grilovanog povrća, možete jesti ribu, riblje čorbe i morske plodove. Ukoliko postite na vodi, hleb ili tortilje možete peći u plehu podmazanom voskom.
Jelovnik treba da bude individualan i prilagođen pojedincu. Iz kojih god razloga da tokom godine s vremena na vreme upražnjavate post – medicinskih ili verskih – posavetujte se sa nutricionistom. Preporuke za jelovnik u postu ne mogu biti iste za sve, a zavise od faktora kao što su: godine, dnevne aktivnosti, zdravstveno stanje, stepen uhranjenosti, terapija i dijagnoza pojedinca.