Sigurno ste mnogo puta čuli da su Danci proglašeni najsrećnijim narodom na svetu. Nakon toga ste se uvek pitali šta znači najsrećniji narod, i koje odlike, i uslove treba da ispunimo kako bismo i mi bili srećni. Pročitajte koje to karakteristike imaju Danci, koje su ih učinili najsrećnijim narodom na svetu.
Pre svega, kada čujemo da su Danci najsrećniji narod na svet, zapitamo se kako, kada je kod njih stalno hladno. Kada pomislimo na Dansku, pomislimo na tmurno vreme. Zimi je veći deo dana mračno, a to nam ne izgleda kao jedna vesela i srećna zemlja.
Međutim, Danci su dokazano najsrećniji narod, prema najnovijim statističkim podacima. Jedan od glavnih parametara je zdravlje stanovništva, i celokupna zdravstvena zaštita. Osim toga parametri su i porodični odnosi, kao i sigurnost posla, i generalni socijalni faktori u zemlji. U spisak vrednosti koje se mere ulaze i politička sloboda, kao i stepen koruptivnosti vlade.
Život ne trpi zbog posla
Radna nedelja u Danskoj prosečno traje 7 i po sati, a radnici godišnje u proseku dobijaju pet nedelja godišnjeg odmora. U Danskoj se veoma vrednuje kulturni i socijalni kapital čoveka, i smatra se da čovek treba da se bavi još nekim stvarima pored posla.
Čovek treba da bude odmoran, ali i da učestvuje u aktivnostima koji nemaju veze sa njegovim poslom. Veoma se podržava upisivanje raznih kurseva, sportske aktivnosti, članstvo u nekom čitalačkom klubu, ili jednostavno društvena okupljanja.
Danci sa posla odlaze na vreme, ne troše svu svoju energiju kako bi završili što više posla. Na posao i sa posla idu biciklom ili javnim prevozom. Ono što većinu Danaca čini srećnim je da nakon posla pokupe svoju decu iz škole ili vrtića, i naprave prijatnu porodičnu večeru.
Slobodno vreme provode u društvu
Danci volje socijalna okupljanja, i da što više vremena provode sa svojim prijateljima i porodicom. To može biti porodična večera, ili večera ispred kamina zimi. Takođe, vole sa najbližima i da provode po čitav dan, pa često organizuju piknike kada je lepo vreme, a dok su božićni praznici, posećuju božićne pijace.
Tokom leta obožavaju da šetaju pored plaže, ili stazama za pešake pored kafića. U kafićima i pabovima stalno možete videti porodice, kako večeraju ili uživaju u piću i okupljanju.
Jaka socijalna država – dobar zdravstveni i školski sistem
Danska je poznata kao jedna od najegalitarnijih socijalnih država na svetu, gde i muškarci i žene imaju posao, i neravnopravnost je minimalna. Kako bi zdravstveno osiguranje bilo dobro, porezi moraju biti visoki, kako bi svi imali pristup bolnicama i operacijama.
Školsko i univerzitetsko obrazovanje je potpuno besplatno, a studenti i đaci imaju pravo na mesečne stipendije. Potrošnja koju danska vlada izdvaja za decu i stare je najveća na svetu.
Nezaposleni se ne tretiraju kao marginalna grupa, već je država aktivno uključena u pronalaženje posla svim nezaposlenima.
Danska daje osećaj sigurnosti njenim stanovnicima, što ljudima mnogo pomaže jer se ne osećaju nesigurno i nesamopouzdano ukoliko izgube posao. Postoji naknada za nezaposlene u određenom vremenskom periodu, koja je prilično velika.
Poverenje je najvažnije
Danska je država koja smatra da je poverenje među građanima i vlasti najvažnija. Veoma je bitno da verujemo državi, zdrastvenim ustanovama, školama, i svim institucijama. Nizak nivo kriminala i niska korupcija znače da stanovnici Danske mogu sigurno da se osećaju u svojoj zemlji.
Mnogi u selima u Danskoj odšetaju od kuće a ostave je otključanu. Majke često ostave decu ispred kafića, a da niko ne pomisli da će im neko od sugrađana nauditi. Jačanje solidarnosti među komšijama je, takođe, jedna od najbitnijih karakteristika jake i sigurne države, a Danci su poznati po prijateljksom komšiluku.
Zbog svega ovoga, Danska spada među jedne od najskupljih destinacija za život i stanovanje, prema našim standaradima.