Časovi fizičkog vaspitanja su obavezan predmet u svim školama iz potpuno opravdanog razloga. Fizička aktivnost je izuzetno važna za fizički, mentalni i emocionalni razvoj deteta. Vežbanje predstavlja veliku dobrobit za vaše dete i vežbanje svakako treba podsticati kad god je to moguće.
Koji su glavni benefiti i uticaji koje fizička aktivnost ima kada je u pitanju normalan rast i razvoj vašeg deteta? Pročitajte u tekstu koji je pred vama.
Bolje držanje tela
Loše držanje tela je čest problem kod mnoge dece, ali vežbanje u tome može mnogo pomoći. Dobro držanje je važno tokom celog života a fizička aktivnost pomaže deci da sačuvaju kičmeni stub od deformacija. Zdrava kičma smanjuje šanse da se iskuse bolovi zbog lošeg držanja tela kako u dečijem uzrastu tako i u strijem dobu.
Međutim, ukoliko se ipak jave neki deformiteti, od izuzetne pomoći može biti fizikalna terapija. Bilo da su u pitanju sportske povrede ili neki drugi poremećaji, važno je na vreme javiti se fizioterapeutu koji će odrediti najefiksniju terapiju.
Fizički rast
Vežbanje pomaže detetu da izgradi jače mišiće i kosti, i deluje kao podsticaj za prilagođavanje tela raznim promenama kroz koje prolazi tokom odrastanja. Razvijanje dobre fizičke osnove od malih nogu uslov je za zdravu koštanu masu i gustinu, što će smanjiti rizik od razvoja bolesti povezanih sa kostima, poput osteoporoze, u kasnijem životu.
Bolja kondicija i motoričke sposobnosti
Fizička snaga se stiče vežbanjem. Snaga detetu pomaže tokom odrastanja u različitim situacijama. Vežbanje takođe unapređuje i fleksibilnost celog tela. Fizička aktivnost tokom igranja pomaže takođe u razvoju motoričkih sposobnosti, što je bitno za savladavanje osnovnih pokreta koji su deci potrebni u svakodnevnom životu. Razvoj motoričkih veština pomaže deci u savladavanju sposobnosti kao što su samostalno hranjenje, vezivanje pertli i pisanje.
Održavanje optimalne težine
Ništa ne sagoreva kalorije tako uspešno kao fizička aktivnost. Iako većina roditelja oseća potrebu da udovolji svom detetu puštajući ga da jede koliko god želi, treba znati da gojaznost tokom detinjstva nosi visok rizik od gojaznosti u odraslom dobu. Čak 70% gojazne dece ostaje gojazno tokom celog svog života.
Unapređenje kardiovaskularnog zdravlja
Mnogi roditelji smatraju da su bucmasta deca preslatka. Međutim, sav taj višak masnoće veoma loše utiče na zdravlje. Naročito na kardiovaskularni sistem. Dečija gojaznost dovodi decu u rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti poput visokog holesterola i metaboličkih stanja, kao što je dijabetes tipa 2.
Kognitivni razvoj i mentalno zdravlje
Fizička aktivnost takođe pomaže u razvoju mozga. Tokom vežbanja pokreću se nervne ćelije, množe se i stvaraju nove veze. To rezultira poboljšanom koncentracijom i boljim pamćenjem, što će deci definitivno dobro služiti u procesu učenja. Kretanje je takođe značajno u ublažavanju stresa i anksioznosti, a osim toga utiče i na bolje raspoloženje.
Uticaj na samopoštovanje
Zajedno sa poboljšanjem mentalnog zdravlja i raspoloženja deteta, vežbanje takođe povećava i samopoštovanje deteta. Uspeh u određenom sportu deci podiže samopouzdanje. Bavljenje sportom daje odličnu priliku da deca sklope prijateljstva, a biti deo određene zajednice vršnjaka definitivno doprinosi detetovom samopoštovanju.
Razvoj socijalnih veština
Vežbanje ne pruža deci samo priliku da steknu nova prijateljstva, već im pomaže da razviju i neguju svoje socijalne veštine. Timski sportovi, na primer, pomažu deci da usavrše ključne komunikacijske veštine kao što su učenje čitanja neverbalnih znakova, timski rad i usvajanje liderskih uloga.
Fizičke, mentalne i emocionalne dobrobiti koje proizilaze iz vežbanja dobro će pripremiti dete za njegovo tinejdžersko i odraslo doba. Nikada nije prerano da se počne. Bez obzira da li vaše dete ide u vrtić ili je učenik osnovne škole, sport zaslužuje svoje mesto u njegovom životu.
Osnovna pravila vežbanja
Generalno, deca starija od šest godina trebalo bi da su fizički aktivni najmanje jedan sat dnevno. Ovo se može podeliti na kraće intervale kako bi se doskočilo kraćim rasponima pažnje. Kada je reč o organizovanim ili timskim sportovima, opšte pravilo je da broj sati nedeljno ne bi trebalo da prelazi starost deteta.
Vrste vežbi
Važno je da se vaše dete bavi kako aerobnim aktivnostima tako i vežbama snage. Aerobne vežbe se fokusiraju na izdržljivost, dok se trening snage fokusira na izgradnju snažnih mišića i kostiju.
Najbolje vežbe za decu
Planiranje aktivnosti za decu ne mora da bude previše komplikovano. Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem i uživaju u vežbanju, pa ih nije teško ubediti da se bave nekim sportom. Neki od naših predloga su trčanje, sklekovi, skakanje, provlačenje, plivanje, vožnja bicikla ili rolera… Deci je mnogo interesantnije kada svaku aktivnost dožive kao deo zabave. Dovoljno je da organizujete na primer štafetne igre.
Ako niste sigurni kako da organizujete i isplanirate igru, ne ustručavajte se da potražite pomoć sportskih stručnjaka. Deca su po svojoj prirodi živahna bića i sve što treba da uradite je da ih malo pokrenete, opustite se i zabavite zajedno sa njima.