Večita dilema pri kupovini automobila – dizelaš ili benzinac?

Nije mala stvar odlučiti se za kupovinu automobila, a još je teže, u moru ponuda – odlučiti se za jedan koji će ispunjavati sve naše prohteve i olakšati nam svakodnevicu. Želje i maštanja su jedno, a sasvim je drugačiji zadatak pronaći idealnog četvorotočkaša po pristupačnoj ceni. 

Ukoliko već imate automobil koji biste da menjate, postoje placevi i servisi koji će otkupiti vozilo od vas, ili zameniti za drugi automobil ili delove. Svakako, odličan je način da bez gubitaka otpočnete vožnju na novom četvorotočkašu. Treba da znate da je rasprava o potrošnji dizela ili benzina ista kao ona u kojoj raspravljaju korisnici IOS-a i Androida, ali pročitajte šta vas čeka ako odaberete jeda ili drugi.

Tehnološki gledano, ova dva goriva zahtevaju različite stvari kako bi postigla isto. Benzin traži fino raspršenu smešu i varnicu kojom započinje proces sagorevanja, ali ne podnosi prevelike pritiske (kompresiju). Dizel gorivu je potrebno upravo suprotno, dakle viši nivo kompresije kako bi se samozapalio, bez varnice.

Potrošnja goriva

Kada je u pitanju potrošnja, nedvosmisleni pobednik je uvek bio i ostao dizel, mada se dosta toga promenilo poslednjih godina. Pre svega, dizelke su nekada trošile jeftini D2 i lož-ulje. Danas je euro dizel skuplji od bezolovnog, pa je ušteda nešto manja. 

Manja je i razlika u potrošnji jer su benzinski agregati sve štedljiviji, ali su i dalje tu neka dva litra više u proseku, barem kada se radi o motorima slične radne snage. Motor koji troši euro dizel svakako je bolja opcija ukoliko prelazite više od 25.000 kilometara godišnje. Tada ćete, uz trenutne cene, štedeti oko 400 evra godišnje na gorivu, ali i plaćati skuplje održavanje

Sve to pod uslovom da automobil zadržite makar pet godina i da izbegavate kratke gradske relacije koje su pogubne za moderne, dizel motore. Ako benzinac imamo na nekoliko godina i prelazimo manje kilometara, na kraju je on isplativiji nego dizelaš.

Ako vam treba jednostavniji auto za gradsku vožnju od kuće do posla i natrag te eventualno za jednogodišnji put na more ili ste početnik – nemojte se ustručavati da kupite benzinca i učite na njemu – kasnije će vas odlično služiti.

Osećaj u vožnji 

Poznato je da benzinci zahtevaju više rada na menjaču, kao i da svaki malo jači dizelaš ne oseća uzbrdicu. Razlog tome je daleko veći obrtni moment, isti onaj koji pruža dobra međuubrzanja i mogućnost kretanja iz mesta bez dodavanja gasa. 

Benzinska vozila obično su startnija, dostižu veće brzine te je vožnja u njima udobnija i jednostavno klize po putevima, imaju bolje performanse. Kada govorimo o ekološkoj strani priče, benzinci obično manje zagađuju od dizelaša, ali je kod modernijih vozila razlika sve manja.

Jednako kao i dizel, i benzin je povezan s rizikom za zdravlje, bilo da se s kožom nađe u kontaktu, bilo zbog udisanja njegovih gasova koji su neizbežni. Neki od zdravstvenih rizika su astme i slične plućne bolesti.

Nov i polovan automobil

Oni koji se odluče da kupe polovni automobil, star pet godina i prodaju ga posle tri godine korišćenja, ali i vozači koji žele da kupe nov automobil, finansijski će bolje proći ako kupe kola sa benzinskim motorom nego oni koji kupe automobil sa dizel motorom. Ako ćete prelaziti ispod 20.000 kilometara godišnje – bolji izbor je automobil na benzinski pogon. Ukoliko znate da ćete ostvariti preko 30.000 kilometara – kupite dizel.

Ipak, šta god da izaberete, gledajte makar da vam je ubrzanje do „stotke“ bude kratko. Kupovina auta ne svodi se uvek na potrošnju. Zbog toga je slepo insistiranje isključivo na jednoj vrsti motora besmisleno. Stavite brojke na papir i gledajte dugoročno. Sigurnost i udobnost neka budu na prvom mestu.