OLED televizori su karakteristični po kvalitetu slike, dubini crne boje i kontrastu, ali postoji jedna njihova osobina koja postaje posebno važna tek kada televizor izvadite iz kutije – njihova konstrukcija. Panel može da bude izuzetno tanak, pa OLED na zidu ostavlja potpuno drugačiji utisak od klasičnog televizora. Međutim, upravo tanka konsturkcija zahteva malo više pažnje prilikom montaže.
Treba proveriti gde se nalaze priključci, koliko prostora ostaje između televizora i zida, da li će HDMI portovi na poleđini biti lako dostupni i koji nosač odgovara konkretnom modelu. Važna je i sama konstrukcija televizora, jer raspored elektronike i montažnih tačaka direktno utiče na postavljanje.
Sve to treba uklopiti sa ostatkom prostorije. Kada je cilj optimalno korišćenje prostora u malom stanu, zidna montaža televizora može osloboditi komodu, rasteretiti prostor i omogućiti jednostavniji raspored nameštaja. Da krenemo redom.
Tanka konstrukcija traži više pažnje pri montaži
Klasični LED televizori koriste LCD panel i pozadinsko osvetljenje, dok kod OLED tehnologije svaki piksel proizvodi sopstvenu svetlost, pa su kod ovakvih uređaja paneli uglavnom veoma tanki. O osnovama i principu rada OLED displeja može se detaljnije pročitati u stručnim materijalima koji obrađuju različite vrste ekrana.
Ipak, podatak o debljini televizora lako može da zavara. Sam panel jeste tanak, ali televizoru su i dalje potrebni napajanje, procesor, zvučnici i priključci. Zbog toga je deo poleđine kod mnogih modela znatno deblji od ostatka uređaja.
Razlike između LCD, LED, OLED i drugih tehnologija za prikaz slike korisne su i kada se razmatra sama konstrukcija televizora. Kod klasičnih LED modela poleđina je često ujednačenija, dok OLED može imati izrazito tanak gornji deo i kućište sa elektronikom pri dnu.
Pre kupovine nosača zato vredi pogledati fotografiju ili tehnički crtež poleđine konkretnog modela, a ne oslanjati se samo na podatak koliko je televizor tanak u najtanjem delu.
Koliko blizu zida treba postaviti OLED televizor?
Kod OLED televizora sasvim je razumljiva želja da ekran bude što bliže zidu. Tanak fiksni nosač omogućava vrlo diskretno postavljanje i naročito dobro izgleda kod modela sa ravnim, minimalističkim kućištem. Takvo rešenje, međutim, ostavlja malo prostora za manipulaciju rukama i kablove. Ako su HDMI, USB ili antenski priključci okrenuti prema zidu, povezivanje novog uređaja može postati nepotrebno komplikovano.
Zglobni nosač ostavlja više slobode. Televizor se može izvući napred, zaokrenuti i vratiti na mesto nakon povezivanja uređaja. Sa druge strane, mehanizam zauzima više prostora iza ekrana i televizor neće stajati toliko blizu zida kao na vrlo tankom fiksnom nosaču.
Zato fiksni nosač najviše odgovara televizoru koji će dugo ostati na jednom mestu i kod kojeg se novi dodatni uređaji ne priključuju tako često. Zglobni je praktičniji ako se koriste konzole, laptop, dodatni plejeri ili se televizor gleda sa različitih mesta u prostoriji.
VESA oznaka – prvi podatak koji treba proveriti
Oznaka da je nosač namenjen televizorima od 55 do 75 inča nije dovoljna potvrda da će odgovarati konkretnom OLED modelu. Potrebno je proveriti VESA dimenziju, odnosno horizontalni i vertikalni razmak između rupa za montažu na poleđini televizora. Dva uređaja iste dijagonale mogu imati različit raspored tih tačaka.
Važni su i težina televizora i deklarisana nosivost nosača. U ponudi koju ima Art Support dostupni su fiksni, nagibni i zglobni nosači različitih VESA dimenzija i nosivosti, pa se izbor može suziti prema karakteristikama konkretnog televizora.
Kod OLED modela treba pogledati i gde su VESA rupe smeštene u odnosu na ceo panel, jer nisu kod svakog televizora u njegovom geometrijskom centru. Ako se mesto bušenja odredi napamet, televizor nakon montaže može završiti nekoliko centimetara iznad ili ispod planirane pozicije. To je posebno neprijatno kada je zid već završen, kada se televizor uklapa između polica ili kada treba da prati određenu liniju nameštaja.
Minimalistički izgled ima svoju cenu u praktičnosti
Na uredno dizajniranom TV zidu uglavnom se vide samo ekran i eventualno soundbar. Sve ostalo ostaje iza televizora ili u komodi. U stvarnosti, iza ekrana prolaze napajanje, HDMI, mrežni i antenski kabl, a u nekim postavkama i nekoliko dodatnih vodova. Zato raspored priključaka treba proveriti pre montaže.
Bočni HDMI portovi su znatno zahvalniji ako televizor stoji veoma blizu zida. Kod priključaka koji gledaju direktno unazad neophodan je ugaoni adapter ili nešto veći razmak od zida
I raspored ostalih uređaja treba odrediti unapred. Konzola ili risiver koji stoje u komodi zahtevaju putanju za kablove do televizora. Ako se oprema često dodaje ili menja, pristup poleđini ekrana postaje važniji od minimalnog razmaka od zida.
U prostorijama manje kvadrature, optimalno korišćenje prostora često podrazumeva i oslobađanje površine TV komode. Zidna montaža ima vrlo praktičnu ulogu, naročito ako se dodatna oprema može smestiti na policu ili u zatvoren element.
Kod velikog ekrana podloga zaslužuje jednaku pažnju kao nosač
Važno je imati na umu i činjenicu da nosač može bez problema da podnosi težinu televizora, a da montaža ipak nije bezbedna jer nije pravilno pričvršćen za zid. Beton, puna cigla, šuplji blok ili gips-karton zahtevaju različite tiplove, ankere i postupke montaže. Kod gips-kartona je posebno važno znati gde se nalazi podkonstrukcija i da li je zid pripremljen za veće opterećenje.
Zglobni nosači su zahtevniji jer televizor može da se izvuče dosta ispred zida, pri čemu se opterećenje prenosi drugačije nego kod fiksnog nosača koji drži ekran svega nekoliko centimetara od površine.
Dodatna pažnja potrebna je kod zidova obloženih drvetom, lamelama ili drugim elementima. Dekorativni zidni paneli mogu veoma lepo da uokvire televizor, ali završna obloga ne treba da nosi njegovu težinu ukoliko za to nije predviđena. Nosač se pričvršćuje za odgovarajuću konstrukciju iza nje. Kod velikih dijagonala improvizacija nema mnogo smisla. Cena profesionalne montaže je mala u poređenju sa cenom televizora od 65, 75 ili 85 inča.
Kablove je najbolje rešiti dok je zid još dostupan
Tanak OLED ekran posebno lepo izgleda kada ispod njega nema vidljivih kablova. Najjednostavnije je ako se utičnica i prolaz za signalne kablove predvide pre završnih radova. Ako je zid već završen, postoje uredne kanalice koje se mogu uklopiti u boju zida ili sakriti iza nameštaja. Ni jedno ni drugo rešenje nije problem ako je izvedeno pažljivo.
Mnogo veći problem nastaje kada se kabl trajno zatvori na mestu kojem kasnije nije moguće prići. Televizor će verovatno nadživeti neke uređaje koji se trenutno koriste uz njega, a možda će za nekoliko godina biti potreban i drugi kabl. Zato je praktično predvideti kanal ili cev kroz koju postojeći kabl može da se izvuče i zameni.
Savremeni televizor je ujedno deo kućne mreže, zajedno sa telefonima, zvučnicima i drugim povezanim uređajima u pametnoj kući. Pored struje i HDMI priključaka, vredi razmisliti o stabilnom Wi-Fi signalu ili Ethernet priključku, naročito ako se često koristi streaming sadržaj visoke rezolucije. O toj vrsti povezivanja uređaja govori se i kroz različita smart home rešenja, pa TV zonu ima smisla planirati zajedno sa ostalom tehnikom u prostoriji.
Veći OLED zahteva pažljivije rukovanje
Razlika između televizora od 55 i 75 inča nije samo u broju inča. Veći panel je širi, nezgodniji za podizanje i teže ga je bezbedno približiti nosaču. To je posebno važno kod veoma tankih OLED panela. Ekran ne treba pritiskati niti podizati hvatanjem za najtanji deo. Uputstvo proizvođača konkretnog modela obično pokazuje mesta na kojima je dozvoljeno držati televizor tokom montaže.
Za velike modele gotovo uvek su potrebne dve osobe. Jedna osoba teško može istovremeno da drži širok panel ravno, pronađe prihvate na nosaču i proveri da li je televizor pravilno nalegao. Sa većom dijagonalom treba ponovo proveriti i visinu montaže. Položaj koji je odgovarao televizoru od 50 inča ne mora dobro izgledati sa znatno većim ekranom. Posebno u manjim sobama, nekoliko centimetara gore ili dole može uticati na udobnost gledanja više nego što se očekuje.
Položaj televizora treba određivati iz fotelje, a ne prema praznom zidu
Kod montaže se često prvo traži sredina zida. To jeste uredno sa stanovišta simetrije, ali ne mora biti najbolje mesto za gledanje. Važnije je gde se nalazi sofa, na kojoj visini sede gledaoci, koliko je televizor udaljen i da li će na ekranu biti refleksije sa prozora ili rasvete.
Ako se televizor gleda pravo sa sofe, fiksni nosač je često sasvim dovoljan. Kada je TV postavljen nešto više, nagibni model može biti prijatniji. U otvorenoj dnevnoj sobi, gde se ekran povremeno gleda i iz trpezarije ili kuhinje, zglobni nosač nudi više mogućnosti.
Tu dolazi do izražaja i odnos između tehnologije i ostatka enterijera. Među savremenim trendovima u dizajnu enterijera često se insistira na čistim površinama i manjem broju vidljivih elemenata, ali položaj televizora ipak treba prilagoditi ljudima koji ga koriste.
Lepo centriran ekran koji se gleda pod neprijatnim uglom vrlo brzo prestaje da bude dobro rešenje.