Šteta predstavlja umanjenje nečije imovine (kada je nazivamo običnom štetom), sprečavanje da se ona poveća (što je izmakla korist) i nanošenje fizičkog ili psihičkog straha ili bola (što je nematerijalna šteta).
Među brojnim izvorima obligacija jeste i prouzrokovanje štete, koje se mogu podeliti na materijalne i nematerijalne. Onaj koji je oštećen ima pravo na naknadu obe vrste štete koje mogu biti ispoljene kao postojeća i kao buduća.
U nastavku teksta ćemo se fokusriati na to šta sve zapravo spada u materijalnu štetu, te, ukoliko želite da saznate nešto više o tome, pročitajte nastavak našeg teksta.
Materijalne vrste šteta – šta one predstavljaju
Materijalna (imovinska) šteta predstavlja štetu koju određeno lice trpi na svojim dobrima i na pravnim interesima. Naknada materijalne štete potrebna je svakome ko je na neki način oštećen, bilo to u saobraćaju, usled ujeda psa, na javnom mestu ili bilo šta slično.
S tim u vezi je štetnik u obavezi da oštećenom naknadi onu vrstu i količinu interesa koju ovaj bi dobio da se nije dogodio štetni događaj.
Materijalna šteta se može javiti kao stvarna, obična, pozitivna ili postojeća šteta, što predstavlja umanjenje nečije imovine (uništenje ili oštećenje nečijih stvari) ili kao izmakle dobiti, što predstavlja buduće ili negativne štete.
Materijalna vrsta štete se može javiti usled:
- umanjenja nečije imovine oštećenjem ili uništenjem stvari – ovo je stvarna, postojeća, pozitivna šteta,
- izmakle dobiti – spada u buduću, negativnu štetu gde izmakla dobit predstavlja onu koja se osnovano mogla očekivati ako uzmemo u obzir redovan tok stvari, a koja je sprečena usled štetnikove radnje, što za posledicu ima izmakle prirodne plodove, izmakle civilne plodove i izgubljenu zaradu,
- rentna šteta – predstavlja naknadu štete čiji iznos se plaća u novcu, mesečno unapred gde poverilac rente ima pravo da potražuje obezbeđenje za isplatu rente,
- telesne povrede – predstavlja materijalnu nadoknadu troškova lečenja usled zadobijenih fizičkih povreda, nezavisno od toga kakvog su tipa,
- u slučaju smrti – predstavlja materijalnu naknadu članovima uže porodice za troškove sahrane oštećenog odnosno žrtve,
- oštećenja zdravlja – predstavlja naknadu materijalne štete koja se odnosi na izgubljenu zaradu zbog nesposobnosti oštećenog za nastavak rada.
Naknada materijalne štete u slučaju smrti, oštećenog zdravlja ili telesnih povreda
Kada se desi smrt u nečijoj porodici onda se članovima uže porodice troškovi sahrane oštećenog nadoknađuju. Na ovaj način se pomaže porodici da barem donekle premosti jako tužan period u njihovom životu.
Ukoliko se desi slučaj u kom oštećeni dobije određene telesne povrede ili mu se ošteti zdravlje, onda se njemu nadoknađuju:
- zarada koju je izgubio usled nesposobnosti za rad,
- svi trškovi lečenja potrebni za saniranje dobijenih povreda,
- ostali troškovi vezani za lečenje.
Renta i i rentne štete – kakav je oblik naknade
Renta u obligacionom pravu jeste shvaćena kao oblik naknade štete čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o zahtevu, a plaća se periodično u iznosima koji su prethodno određeni. Osoba koja je izuzetno oštećena može da zahteva isplatu naknade štete (ovo se može nazvati i isplatom kapitalizovanog iznosa rente).
Šta predstavlja kapitalizovana renta?
Kapitalizovana renta jeste oblik naknade ukupnog iznosa buduće štete. Rentom se može nadoknaditi materijalna šteta koja se može realizovati ubuduće.
Dve vrste šteta koje se naknada dosuđuje u obliku rente, prema našem zakonu, jesu:
- šteta koja je nastala prilikom smrti davaoca izdržavanja,
- šteta koja je nastala prilikom oštećenja zdravlja ili telesne povre.
Usled Zakona o obligacionim odnosima je predviđeno da naknada u vidu rente bude određena zbog:
- trajnog povećanja potreba povređenog lica,
- izgubljene zarade,
- izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja,
- smanjenja ili uništenja mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja, što je uzrokovano nesposobnošću oštećenog za rad.
Ko su korisnici rente?
Korisnici rente se, na osnovu toga da li je u pitanju naknada u vidu rente dosuđena za štete nastale na osnovu telesnih povreda ili oštećenjem zdravlja ili štete nastale smrću, dele na:
- posredno oštećena lica – gube izdržavanje usled smrti određenog lica (bračni partner, dete, roditelji i drugo),
- neposredno oštećena lica – sam povređeni potražuje rentu usled izgubljene zarade i svake štete povezane s oštećenjem zdravlja.
U odnosu na zanimanje ili vrstu profesije povređenog ili poginulog lica, što predstavlja jedan od nekoliko kriterijuma podele, korisnici rente se mogu podeliti na:
- preduzetnike,
- domaćice,
- poljoprivrednike ili članove domaćinstva koji stvaraju zaradu isključivo na svom posedu,
- zaposlene u preduzećima,
- zaposlene u državnim ogranima i javnim službama,
- oštećene kojima je posao nekakva slobodna profesija,
- nezaposlena lica,
- maloletnike i lica koja se školuju.
Pokušali smo da vam dodatno približimo sve o materijalnoj šteti i tome šta spada u nju. Nadamo se da vam se svideo naš tekst i da ste iz njega uspeli da saznate upravo ono što vas je zanimalo.