Mobing na radnom mestu je pojava sa kojom se u 21. veku suočava sve veći broj zaposlenih. Ljudi koji su doživeli ovaj vid zlostavljanja opisuju ga kao iskustvo visokog nivoa stresa, a često su uplašeni u toj meri da ne žele da se pozabave rešavanjem problema. Očekuju da će prijava i pokretanje postupka doneti još veće probleme, te da će izgubiti posao ili da će se zlostavljanje intenzivirati.
Šta je mobing i kako ga prepoznati? Šta treba da uradite ako vi ili neko vama blizak trpi zlostavljanje na radnom mestu? Da li je uopšte moguće zaštititi se od mobinga? Donosimo vam odgovore u nastavku teksta.
Šta je mobing?
Reč mobing poreklo vodi iz engleskog jezika, a u bukvalnom prevodu znači napastvovanje. Reč “mob” prevodi se kao masa ljudi, svetina, a “to mob someone” znači nasrnuti ili napasti nekoga.
Sam prevod reči ukazuje da se radi o neprijatnosti koju pojedinac proživljava, a koju može vršiti pojedinačno lice ili više njih. Pod pojmom mobing podrazumevamo sve vrste nasilja – psihološko, seksualno, fizičko, ekonomsko – koje za cilj imaju narušavanje ugleda i rada pojedinca ili više ljudi u radnom kolektivu.
Kako je mobing definisan Zakonom o radu Republike Srbije?
Republičko zakonodavstvo se bavi pitanjem zlostavljanja na radnom mestu, a mobing definiše na sledeći način:
„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.”
Oblici ponašanja koje zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu prepoznaje kao mobing su repetitivno (ponavljajuće) ponašanje, ponašanje koje ponižava i povređuje dostojanstvo zaposlenog i ponašanje koje kod zaposlene osobe izaziva strah.
Mobing u radnim kolektivima je često teško dokazati, jer svedoci ne žele da svedoče, kako sebi ne bi prouzrokovali neprijatnosti, dok se i lica koja trpe zlostavljanje plaše kakve će posledice prijava mobinga izazvati. Bez obzira na komplikovanost procedure dokazivanja mobinga, trpljenje nikada nije rešenje. Advokat Novi Sad vam može pomoći da razrešite neprijatnost koja vam se dešava i da na radno mesto odlazite bez straha i brige.
Bitno je da znate da prepoznate mobing i diskriminaciju – diskriminacija se odnosi na ličnost žrtve – njen pol, godine, rasu, nacionalnu ili versku pripadnost, seksualno opredeljenje. Mobing se odnosi na radne zadatke, otežavanje obavljanja posla i izolovanje od kolektiva. Pitanje zlostavljanja metodom diskriminacije je takođe rešivo sudskim putem.
Kako izgleda mobing u praksi?
Kada ste se pripremali za razgovor za posao i željno iščekivali da budete primljeni na radno mesto za koje ste konkurisali, verovatno vam nije ni palo na um da bi nadređena osoba koja vas je intervjuisala mogla da bude vaš budući zlostavljač. Realnost je nažalost često surova.
Mobing u većini slučajeva vrše osobe koje su žrtvi nadređene, direktno ili indirektno. Metode kojima se služe mogu da budu ismevanje, zastrašivanje, ponižavanje, izolacija pojedinca, nerealni radni zadaci – a svi za cilj imaju samo jedno strah i nelagodu žrtve.
Mobing se uglavnom manifestuje kroz previše ili premalo radnih zadataka, koji obezvređuju žrtvu i čine da izgleda nesposobno i nedoraslo radnom kolektivu.
Osobe koje trpe mobing često osećaju pritisak da daju otkaz i na taj način se zaštite od zlostavljanja. Ukoliko žrtva zlostavljanja dobije nezakoniti otkaz ili ako odluči da podnese otkaz i ne bude joj isplaćena zarada, to su takođe osnovi za tužbu za naknadu štete.
Kako izgleda postupak zaštite od mobinga?
Zaštitu od mobinga mogu tražiti svi zaposleni, bez obzira na oblik radnog ugovora, funkciju i položaj u preduzeću. Žrtva može da bude pojedinac ili grupa zaposlenih, a zlostavljači mogu da budu kolege ili nadređena lica.
Ako je zlostavljač nadređeno lice, žrtva može odmah da pokrene tužbu, a ako je zlostavljač kolega, postupak je nešto drugačiji. Prvo se pokreće postupak mirenja koji treba na miran način da uredi odnose među kolegama. Ako u roku od osam dana ne dođe do razrešenja situacije mirnim putem, naredni korak je podnošenje tužbe.
Tužba za mobing i posledice
Žrtva koja trpi mobing od strane nadređenog lica treba da se obrati advokatu koji će je zastupati prilikom sudskog postupka. Tužba se podnosi nadležnom sudu u roku od 6 meseci od poslednje situacije u kojoj je žrtva bila izložena zlostavljanju. Ako je zlostavljanje vršio kolega, a nakon procedure mirenja nije došlo do zadovoljavajućeg rešenja, tužbu je moguće podneti u roku od 15 dana od obaveštenja o neuspelom mirenju.
Mobing se vodi kao hitan slučaj i razrešenje sudskog postupka je moguće već na prvom ročištu. Dok se sudski postupak ne završi, žrtva mobinga može dobiti zaštitu tako što će biti premeštena na drugo radno mesto gde neće imati kontakt sa zlostavljačem. Žrtva može tražiti odsustvo s posla za vreme trajanja sudskog spora, a za to vreme ima pravo na pun iznos mesečne zarade. Takođe, zlostavljač može biti udaljen ili otpušten sa radnog mesta.
Srpsko pravosuđe tretira mobing kao hitnu situaciju za razrešavanje, stoga nema razloga da trpite zlostavljanje, već ga prijavite čim ga prepoznate, kako biste dobili adekvatnu pomoć i zaštitu. Ukoliko odlučite da vam je potrebna pauza i želite da odmorite od posla, a prethodno ste bili zaposleni najmanje godinu dana, možete se prijaviti na Biro za zapošljavanje, gde vam sledi materijalna nadoknada u određenom iznosu, u trajanju od 6 meseci do godinu dana. Za to vreme ćete u miru moći da razmislite o eventualnoj promeni karijere, usavršavanju ili pokretanju vlastitog biznisa.Ako odlučite da želite da promenite posao zbog neprijatnih uspomena, napišite savršen CV i otisnite se u prijatnije radno okruženje u kojem ćete iskazati svoj puni potencijal.