Pojedina deca rođena su sa određenim zdravstvenim i psihofizičkim problemima, međutim to im ne sme onemogućiti da se školuju, uče, druže se i da budu sastavni deo zajednice.
Zbog toga je potrebno prilagoditi se njihovim potrebama i učiniti im život što lepšim i praktičnijim. Pored roditelja, porodice i prijatelja koji su glavna podrška deci sa smetnjama u razvoju, postoje i škole prilagođene njima u kojima rade stručna lica.
Pouzdana škola za decu sa smetnjama u razvoju pomoći će im u razvijanju samoposluživanja, obrazovanju i socijalizaciji a roditeljima olakšati proces vaspitavanja.
U nastavku teksta saznajte šta je sve potrebno znati prilikom edukacije dece sa posebnim potrebama.
Škola za decu sa smetnjama u razvoju i redovna osnovna škola
Osnova je u razumevanju dečijih potreba
Pre svega se mora poći od edukacije roditelja i njihovog razumevanja problema koje ima dete. Osim toga, od izuzetne je važnosti da u obrazovno-vaspitnom radu deteta budu uključena stručna lica, kako bi se mladima pružio najbolji mogući tretman.
U školama za decu sa smetnjama u razvoju rade diplomirani defektolozi različitih profila pa će sa detetom, u zavisnosti od vrste smetnje, raditi oligofrenolog, surdoaudiolog, tiflolog, logoped.. Pristup detetu je individualan a obrazovno-vaspitni program će se sprovoditi po IOP-u (Individualni obrazovni plan).
U redovnim osnovnim školama od stručnih saradnika iz reda defektologa najčešće radi samo logoped pa je važno znati da ukoliko za tim ima potrebe, ta škola može tražiti saradnju sa “specijalnom školom” koja će joj ustupiti oligofrenologa a sve sa ciljem ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju za određenog učenika a u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.
Kako smetnje u razvoju utiču na uspeh u školi?
Jedan od prvih pokazatelja da dete ima problem je znatno sporije savladavanje osnovnih svakodnevnih tehnika, poput čitanja i pisanja. Takođe, osobi sa usporenim razvojem, moraćete ponoviti više puta određenu stvar sa ciljem da ona uspe da percepira šta ste vi želeli da postignete konverzacijom.
Očigledno će biti nastavnicima, ali i ostaloj deci u razredu, kada njihov vršnjak ne uspe da na pravi način učestvuje u svakodnevnim školskim aktivnostima. Sa druge strane, veliki broj dece ima problem sa fokusom i praćenjem nastave usled hiperaktivnosti, koja im ne dozvoljava da provedu puno vremena u svojoj đačkoj klupi.
Kod težih poremećaja, poput onih vezanih za motoriku, sluh, vid ili neke druge invalidnosti, potrebno je da fizički uslovi u školi budu dodatno prilagođeni potrebama učenika. U tom pogledu, potrebno je adaptirati sve škole deci u invalidskim kolicima i tako im olakšati kretanje.
Deca sa posebnim potrebama imaće poteškoća pri praćenju nastave i to će se odraziti na njih u velikoj meri, pa je dete potrebno prebaciti u školu gde idu deca sa sličnim problemima i omogućiti im napredak u skladu sa njihovim sposobnostima, što se može pozitivno odraziti na celokupno poboljšanje zdravstvenog stanja.
Da li se smetnje kod dece uvek jednostavno primete?
Kod određenih očiglednijih problema vezanih za razvoj mališana, neće biti potrebno puno vremena da se utvrdi činjenično stanje, dok postoje pojedini suptiliniji nedostaci koje ne možemo primetiti na prvi pogled, te je potrebna pomoć stručnjaka.
Pomenute smetnje u razvoju odnose se na hroničan bol i umor, depresiju, anksioznost, epilepsije, napadi stresa i nikako se ne smeju zanemariti.
Lekari mogu primetiti određene simptome u ranijoj fazi razvoja kod dece i tako otkriti uzroke određenih neobičajnih gestova pri ponašanju mališana.
Kako na pravi način implementirati strategije za podršku deci sa smetnjama u razvoju?
Kada govorimo o edukaciji dece sa smetnjama, tome se mora pristupiti sveobuhvatno i vrlo je važan timski rad. Pod tim se podrazumeva saradnja roditelja, defektologa / nastavnika, lekara i svih lica koja se nalaze u okruženju deteta sa određenim problemom.
Izradom individualnih obrazovnih planova i njihovom stalnom evaluacijom predviđeni nastvni sadržaji realizuju se u optimalnim uslovima koji prate razvojni tempo učenika.
Od važnosti je i samo školsko okruženje. Neophodno je da učionice budu organizovane tako da ima što manje stvari koje bi deci odvlačile pažnju, a da broj učenika u razredu bude formiran u skladu sa potrebama, što znači da treba smanjiti broj đaka po odeljenju. Na taj način će nastavnici moći da posvete dovoljno pažnje svakom detetu i da prilagode tempo nastave.
Potrebno je ograničiti količinu informacija i instrukcija koje se plasiraju deci, a zadatke podeliti na manje celine radi lakšeg savladavanja. Napravite okruženje takvim da je svakoj individui omogućen osećaj ostvarivanja zadataka kako bi i sami osetili napredak.
Za nastavnike je od velike važnosti da umeju da se prilagode potrebama svakog đaka pojedinačno, čime se postiže to da nijedan učenik ne bude zapostavljen. Pored toga, preporuka je da časovi budu što interaktivniji i zabavniji kako bi se deca podstakla da što bolje prate nastavu.Edukacija mladih nije nimalo lak zadatak, te iziskuje velike napore i mnogo strpljenja za sve one koji učestvuju u procesu. Nikako ne smete pokazati znake slabosti i frustracije, jer se to može negativno odraziti na decu. Na kraju, svako ko se nalazi u blizini dece sa smetnjama u razvoju i radi sa njima, zna koliko je dobar osećaj videti napredak i sreću kod mališana.