Američko udruženje za dijabetes navodi da 1,5 miliona oboli od šećerne bolesti svake godine u SAD.
To ga čini jednom od najčešćih hroničnih bolesti. Istovremeno, šećerna bolest je i jedno od najčešće pogrešno shvaćenih medicinskih stanja.
Upravo zbog toga američki zvaničnici angažovali su stručnjake kako bi pomogli u razotkrivanju uobičajenih mitova o dijabetesu. Razumevanje činjenica o dijagnozi, lečenju i prevenciji može pomoći u smanjenju njegovog uticaja.
Ovo su njihovi zaključci…
Mit 1.Dijabetes NIJE vodeći uzrok zatajenja bubrega, netraumatskih amputacija donjih ekstremiteta i slepila kod odraslih.
Odgovor: NETAČNO
Nekontrolisani dijabetes može izazvati nekoliko zdravstvenih komplikacija, utičući na skoro svaki organski sistem u telu.
U SAD-u dijabetes je sedmi vodeći uzrok smrti, a broj ljudi sa dijabetesom je u porastu, pokazuje istraživanje Američke asocijacije za dijabetes. Ključ je prevencija.
Ako vam je dijagnostikovan dijabetes, kontrolisanje šećera u krvi i održavanje te kontrole tokom vremena značajno će smanjiti rizik od razvoja ovih zdravstvenih komplikacija.
Mit 2.Postoje samo dva tipa dijabetesa – tip 1 i tip 2.
Odgovor: NETAČNO
Postoji mnogo tipova dijabetesa, ali tip 1 i tip 2 su daleko najčešći i priznati.
Dijabetes tipa 1 je uzrokovan napadom sopstvenog imunološkog sistema i uništavanjem ćelija u pankreasu koje proizvode insulin. Lečenje dijabetesa tipa 1 je insulin.
Dijabetes tipa 2 je uzrokovan rezistencijom na insulin. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 i dalje proizvode insulin, ali njihova tela ne reaguju na njega normalno. Pored insulina, postoji nekoliko klasa neinsulinskih lekova koji mogu da leče dijabetes tipa 2.
Bez obzira na uzrok ili vrstu dijabetesa, svi oni rezultiraju visokim šećerom u krvi.
Mit 3. Pacijentima je potrebna posebna ishrana do kraja života kada im se dijagnostikuje dijabetes.
Odgovor: TAČNO i NETAČNO
Promene u ishrani su neophodne kada neko ima dijabetes, ali u obliku odgovarajućeg planiranja obroka umesto umesto konzumiranja „posebne“ hrane.
Pacijenti sa dijabetesom treba da se edukuju o ugljenim hidratima (šećerima) u hrani koju jedu i važno je razumeti da nisu svi ugljeni hidrati jednaki.
Uz uputstva edukatora za dijabetes ili dijetetičara, pacijenti sa dijabetesom će naučiti kako da ograniče količinu i vrste ugljenih hidrata koje konzumiraju na takav način da im to poboljša kontrolu šećera u krvi.
Mit 4. Lečenje dijabetesa ostaje relativno isto od pacijenta do pacijenta.
Odgovor: NETAČNO
Lečenje dijabetesa treba da bude individualizovano.
Za dijabetes tipa 1, lečenje je uvek insulin, ali količina i vreme primene tog insulina će se značajno razlikovati od pacijenta do pacijenta.
Za dijabetes tipa 2, pošto postoji toliko mnogo opcija za lekove, vaš lekar treba da uzme u obzir vašu postojeću istoriju bolesti kako bi izabrao režim lečenja koji je bezbedan za vas. Izbor lekova može se dodatno suziti na osnovu specifičnih problema sa kontrolom glukoze sa kojima se pacijent suočava. Neki lekovi su bolji u kontroli nivoa šećera tokom celog dana, dok su drugi posebno dizajnirani da kontrolišu povišenje šećera u krvi izazvano obrocima.
Mit 5. Hrana bez šećera je obično pogodna za dijabetičare.
Odgovor: NETAČNO
Veoma je uobičajeno da prehrambeni proizvodi široke potrošnje navode tvrdnje na prednjoj strani pakovanja koje sugerišu da je savršeno zdravo za nekoga sa dijabetesom.
„Bez šećera“ je jedan od onih termina koji dovode u zabludu i može značiti da proizvod ne sadrži dodatog šećera.
Međutim, ako pročitate deklaraciju na poleđini, često ćete otkriti da stavka još uvek sadrži ugljene hidrate – a to je šećer.
Nažalost, ovakvi termini nisu uvek standardizovani i mogu imati različito značenje u zavisnosti od kompanije ili proizvoda koji koristi taj termin. Ovo je stavka oko koje vam vaš edukator za dijabetes ili dijetetičar može pomoći da demistifikujete svoju hranu kako biste mogli da birate hranu mudro.