Privatne gimnazije i srednje škole – prednosti i predrasude

Privatno školstvo u Srbiji je od otvaranja prvih srednjih škola i fakulteta, koji nisu na budžetu države, predmet raznih predrasuda. Sa druge strane, obrazovanje u privatnim institucijama u svetu je na visokoj ceni, i stvar je prestiža imati diplomu nekog čuvenog fakulteta, dok su privatne gimnazije i srednje škole rezervisane samo za one sa dubokim džepom.

Situacija u našoj zemlji prilično se razlikuje po pitanju poverenja koje vlada prema obrazovanju u privatnim obrazovnim institucijama. Istina, vremenom je predstava o privatnim fakultetima nekako i prihvaćena, ali su privatne srednje škole i gimnazije i dalje bez podrške većeg dela javnosti.

Privatne srednje škole – najčešće predrasude i zamerke

Prva predrasuda koja prati privatne srednje škole jeste da se se u njima diploma može “kupiti”. Da se razumemo, i privatno obrazovanje se plaća, baš kao i ono u školama koje su na budžetu. Jedina razlika je što celokupan iznos za privatno obrazovanje direktno plaćaju polaznici škole, dok ono koje se plaća iz budžeta posredno plaćamo svi. 

Diploma privatne srednje škole ili gimnazije se bez obzira na plaćanje školovanja ne može dobiti bez dokaza o stečenom znanju, kao ni u bilo kojoj drugoj školi. Ono što se često previđa je da je većina privatnih srednjih škola i fakulteta akreditovana od strane institucija naše zemlje i da se i njihov rad prati i kontroliše kao i u državnim školama.

Druga predrasuda tiče se kvaliteta stečenog znanja koje pružaju privatne gimnazije ili privatne srednje škole. Ponovićemo da je plan u ovim školama takođe odobren od Ministarstva prosvete Republike Srbije. Ono što prilično odstupa od prakse u državnim školama jeste usmerenost privatnih škola ka funkcionalnom znanju. To što je većini ljudi koji su prošli kroz državni školski sistem nepojmljivo zapravo je glavna prednost koju ističu u sektoru privatnog obrazovanja – znanje koje odmah može da se upotrebi i koje bi trebalo da brzo otplati početno ulaganje.

Jedna od glavnih zamerki koja se pripisuje privatnim srednjim školama jeste mogućnost da je upiše svako. Teško je boriti se protiv negativnog stava o ovom pitanju, kada je u našem narodu često najvažnije merilo za kvalitet neke škole upravo težina kojom se upisuje. 

Činjenica je da svako ko je u mogućnosti, a želi da upiše privatnu srednju školu, to može bez prijemnih testova i drugih stresnih situacija. Pitanje je šta je loše u tome da svaka mlada osoba ima priliku da izabere školu po svom interesovanju i da je u toj ambiciji ne sprečava broj bodova ili redni broj na tabeli. 

Ovde treba naglasiti da su privatne srednje škole i gimnazije sve dostupnije mladim osobama u našoj zemlji. Gotovo svaki veći grad ima bar jednu, a često i više privatnih srednjih škola, a samo u Beogradu ih je više od dvadeset. Ipak, činjenica je da neke škole mogu da upišu samo oni spremni da odvoje velike iznose novca. Ovakve škole nazivaju se i elitnim. Nameće se  zaključak da ipak ne može svako da upiše privatnu srednju školu.

Privatne gimnazije i srednje škole – prednosti

Jedna od glavnih prednosti privatnog obrazovanja u Srbiji je pokrivenost gotovo svih oblasti interesovanja mladih ljudi danas. Od savremenih tehnologija, preko svih oblasti medicine i drugih prirodnih nauka do obrazovanja iz oblasti društvenih nauka – gotovo da ne postoji srednje stručno znanje i zvanje koje ne možete steći u privatnom sektoru.

Bitna prednost privatnog obrazovanja je i prilagođavanje potrebama svakog učenika. Ovo je omogućeno pre svega radom u manjim grupama i usklađivanjem programa sa školstvom u razvijenijim zemljama u kojima se prioritet daje sticanju funkcionalnog znanja.

S obzirom na to da je broj privatnih škola sve veći i da na ovom nivou postoje uslovi za zdravu konkurenciju među njima, škole se trude da svoje usluge podignu na što viši nivo. Najvažnija preporuka jedne škole jeste stručni kadar. Glavna prednost privatnih škola jeste prilika da manju grupu đaka uče istaknuti stručnjaci u nekoj oblasti.

Na kraju, moglo bi se reći da je glavna prednost privatne gimnazije ili srednje stručne škole – praksa. Upravo kroz praktičan rad u oblastima koje interesuju đake, doprinosi tome da znanje stečeno tokom školovanja mogu da primene radeći posao za koji su se obrazovali. To je i način da novac uložen u školovanje bude shvaćen kao i investicija koja se u budućnosti i te kako isplati.