Brzo vreme, trka za novcem i egzistencijom, nagomilavanje obaveza, svakodnevni stres… sve ovo predstavlja šablon modernog čoveka, po kojem živi veći deo planete. Čini se da je jedini prioritet koji sebi postavljamo – da budemo zdravi kako bismo sve završili na vreme.
Iz dana u dan, mesec po mesec takvog načina života doveo nas je do toga da energije za bilo šta drugo i nemamo na pretek, a za zadovoljstvo imamo sve manje slobodnog vremena. Naravno, zdravlje svakome od nas treba da bude prioritet, ali ono čemu treba težiti je harmonija i sporiji tempo, jer je već odavno poznato da je nagomilani stres okidač za mnoge bolesti.
Kako nagomilavamo stres?
Najnovija naučna saznanja pokazuju da smo pod najvećim udarom stresa od punoletstva pa do 33. godine života, a tome su najviše izložene, pogađate, žene, jer im je moderno vreme nametnulo previše uloga. Samim tim, mentalni pritisak na lepši pol je jači.
Alarmantan je i podatak da 86% ljudi opisuje sebe kao zabrinute. A brinemo o svemu – od veza, novca, posla i zdravlja, pa do propuštanja gradskog autobusa ili jutarnjeg alarma i kašnjenja na posao. Ne želimo da zvuči alarmantno, ali se prostom matematikom dolazi do zbira da u proseku provodimo 5 godina života, ili 1 sat i 50 minuta dnevno, čineći baš to – brinući se.
Dok jedni misle da se sa ovim vrstama stresa može uspešno izboriti, a drugi da će ga biti sve više, jedno je sigurno – stres i briga ne smeju biti naši svakodnevni pratioci na životnom putu!
Kada prepoznamo da smo pod stresom važno je da povodom toga nešto uradimo da bismo se ponovo doveli u ravnotežu. Duboko disanje, fizička aktivnost, odlazak u prirodu, meditacija, joga, smeh, pozitivni sadržaji i pozitivni ljudi, životinje – sve to nam može biti od pomoći.
Kako prepoznati visok nivo stresa?
Kada smo pod stresom, hipotalamus, mala moždana struktura smeštena u osnovi mozga, uključuje sistem za uzbunjivanje u našem organizmu. Usled toga nervni i hormonski signali navode nadbubrežne žlezde, smeštena na gornjim polovima bubrega, da luče talase hormona, uključujući i adrenalin i kortizol (poznatiji kao hormon stresa). Svima nama je hormon kortizol neophodan da bismo živeli, ali uporno visok nivo kortizola u organizmu ima negativno dejstvo.
Onda se dešavaju problemi sa snom, sa varenjem, ubrzano lupanje srca i povišen krvni pritisak, starenje kože i emocionalno prejedanje koje dovodi do gojenja. Ovo su samo neki od simptoma, a ako ih imate ne mora pod obavezno da znači da vam je nivo kortizola visok. Sve ovo se lako da proveriti laboratorijskim analizama krvi.
Organizam morate dovesti u normalno stanje
Pored promene životnih navika, isključivanja poroka, redovnog vežbanja i usporavanja tempa, kao obaveznih za smanjenje stresa u vašem životu, vrlo uspešno se pokazao drugačiji princip, a to je biorezonantna terapija. Ovom metodom kvantne medicine je moguće i do 2 godine pre ispoljavanja bilo kakvih simptoma uočiti poremećaj u biofizičkom polju i sprečiti pojavu bolesti,a psiho-fizičko stanje uravnotežiti.
Doktori kvantne medicine se vode time da je definicija zdravlja harmonija i uravnoteženost koja vlada između našeg tela i uma, a ako govorimo o stresu kao uzročniku bolesti, onda je to zaista neophodno.
Život u velikom gradu, kao što je Beograd, sa sobom donosi mnoge nepredviđene situacije, trku, borbu sa vremenom, gužvu. Učiniti da to ne utiče u velikoj meri na vaše zdravlje nije lako, ali načini postoje.
Razmislite o aktivnim i pozitivnim načinima za rešavanje stresa i uspostavljanje balansa u telu, jer će vam ono biti zahvalno. Pre nego što posegnete za lekovima koji će vas samo trenutno umiriti, naučite kako da upravljate stresom kroz opuštanje i druge slične tehnike. Identifikujete situacije koje vas izbacuju iz ravnoteže i pokušajte da se sa njima nosite na zdrav i pozitivan način.
U poslednje vreme, jedno od često primenjivanih rešenja prilikom regulisanja nivoa stresa jeste pregled kvantne medicine. Pregled kod doktora kvantne medicine je često pominjan pojam kod onih koji su odlučili da naprave promene iz korena, jer već početna terapija podstiče regeneraciju kompletnog organizma i daje smernice kako smanjiti stres.