Verovatno ste primetili da su društvene mreže, i Internet, generalno, preplavili snimci i fotografije ljudi koji nisu bili svesni da su snimani ili fotografisani. Ne, ne govorimo o umetničkim slikama. Govorimo, recimo, o osobi koja je zaspala na autobuskoj stanici, dok je neko to našao za urnebesan prizor i odlučio da ga usnimi i podeli sa Internetom. Primera ima beskrajno mnogo.
Napredni mobilni telefoni su kamere i mikrofone učinili dostupnima svima, što je rezultiralo velikim brojem zloupotreba. To nas navodi na pitanje: da li na javnim površinama svako ima pravo da nas snima, prisluškuje, slika i prati, ili je ipak potrebna naša saglasnost?
U nastavku ćete saznati sve o neovlašćenom snimanju i praćenju, kako biste znali kako da odreagujete ako se jedna od ovih nemilih situacija desi i vama ili nekome ko vam je blizak.
Da li je neovlašćeno snimanje dozvoljeno?
U većini slučajeva nije, ali postoje izuzeci o kojima će biti reči u daljem tekstu.
Nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovore, ukoliko sva lica koja učestvuju u razgovoru za to ne daju izričit pristanak. Isto važi i za fotografisanje i snimanje video zapisa – nije dozvoljeno bez znanja ili saglasnosti osoba koje se nalaze na fotografijama ili snimcima.
Ukoliko se bilo ko ogluši o ovu odredbu i snimi, a zatim i distribuira, tuđe audio i video snimke ili fotografije, on čini krivično delo kršenja prava na privatnost snimljenog lica, a krivična dela za sobom povlače krivičnu odgovornost.
Iako se neovlašćeno objavljivanje tuđih sadržaja često vrši iz pakosti ili ljubomore, dešava se da počinioci to čine i iz dobre namere ili iz neznanja da vrše krivično delo. Ipak, namera počinioca krivičnog dela ne umanjuje odgovornost za isto.
Recimo, neko je napravio vaše fotografije na javnom mestu jer smatra da ste privlačni i objavio ih je na Internetu. Iako počinilac krivičnog dela nema lošu nameru, on narušava vašu privatnost i nema vašu saglasnost za snimanje, te za to može krivično odgovarati.
Žrtve neovlašćenog snimanja i praćenja najčešće nisu svesne da su ovakvi postupci krivična dela za koja počinioci mogu odgovarati pred sudom. Podnošenjem privatne tužbe uz pomoć advokat Novi Sad žrtve mogu zahtevati pravdu. Za narušavanje privatnosti i zadiranje u lični život počinioci (privatna lica) se mogu kazniti novčanim kaznama i kaznama zatvora u trajanju do dve godine, dok je za službena lica predviđena kazna zatvora do tri godine.
Neovlašćeno objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama
Neovlašćeno snimanje i objavljivanje snimljenih sadržaja na društvenim mrežama je takođe krivično delo – tačnije “krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka”.
Svedoci smo da neretko ovakvi sadržaji postaju viralni i dobijaju na milione pregleda za veoma kratko vreme, što se negativno odražava na privatnost osobe koja je snimljena bez znanja i saglasnosti.
Bitno je naglasiti da počinilac ovog krivičnog dela ne mora fotografiju odnosno video zapis napraviti lično. Čak i ako mu žrtva pokloni fotografiju, a ne dozvoli da je javno reprodukuje, javno objavljivanje će se smatrati krivičnim delom jer je pristanak za objavljivanje izostao.
Kod neovlašćenog objavljivanja na društvenim mrežama često se nailazi na problem identifikacije lica koje je sadržaj snimilo i objavilo. Razlog tome može biti nedostatak dokaza, skrivena IP adresa, skrivanje iza lažnih profila itd. Čak i ako neposredni dokazi krivice izostaju, Sud će tražiti posredne dokaze koji bi upućivali na okrivljeno lice.
Kada je neovlašćeno snimanje dozvoljeno?
Kao što smo spomenuli maločas, snimanje i praćenje, bez znanja i saglasnosti snimane osobe, a u cilju narušavanja privatnosti je najstrože zabranjeno, a Krivični zakonik propisuje prilično stoge kazne za nepoštovanje ovih odredbi.
Međutim, postoje i situacije kada je snimanje i praćenje bez pristanka dozvoljeno, ali ne privatnim licima. Državni organi mogu snimati privatna lica, ali samo u situacijama koje opravdavaju ovaj postupak i uz nalog dobijen od nadležnog Suda.
Sud može, na osnovnu Zakona o krivičnom postupku, organima reda dodeliti nalog za praćenje i prisluškivanje optuženog lica, kako bi se utvrdilo njegovo kretanje, kontakti i na kraju krivica. Mere neovlašćenog snimanja i praćenja Sud odobrava kada postoji sumnja da je optuženi počinio krivično delo ili ako postoji osnovana sumnja da će u doglednoj budućnosti počiniti krivično delo.
To podrazumeva praćenje poziva, poruka, društvenih mreža, email prepiski, pisama, ali i tajno praćenje kretanja optuženog na svim javnim površinama, pa čak i na mestima sa ograničenim pristupom – svuda osim na mestu življenja optuženog.
Pravo na privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava, čije kršenje podleže krivičnoj odgovornosti i strogim zakonskim kaznama. Usled nedovoljne informisanosti o primeni Krivičnog zakonika na pomenuta krivična dela, većina završava neprocesuirana, dok oštećena lica ostaju sa osećajem gorčine zbog počinjene nepravde. Ukoliko vas neko snimi, prisluškuje ili prati bez vaše saglasnosti i pristanka, obratite se advokatu koji će vam pomoći da zaštitite vaša prava i dobijete odgovarajuću naknadu štete.