Pelet je obnovljiva, čista i ekonomična alternativa za grejanje stambenih i poslovnih prostora, koja se zbog odličnih karakteristika koristi širom sveta. To je ogrevni materijal napravljen od obnovljivih supstanci – uglavnom recikliranog drvnog otpada. Ukratko, proizvodnja peleta je način da se milioni tona otpada preusmere sa deponija i pretvore u energiju.
U nastavku razgovaramo o proizvodnji i pakovanju ovog ogrevnog materijala budućnosti:
Kako se proizvodi pelet?
Kao što smo spomenuli, pelet se pravi od otpada drvne industrije, koji se dovozi u pogone proizvodnje peleta, a može biti u raznim oblicima. Neke od sirovina za prozivodnju peleta mogu biti piljevina, drvna prašina, iverje, koren drveta, trulo drvo, pa čak i deblo koje se ne može iskoristiti za građu. Sirovine mogu biti zelene ili sveže isečene, delimično suve ili sušene u sušarama. Preradom ovih sirovina, krajnji proizvod ima konzistentan sadržaj vlage, toplotnu vrednost, sadržaj pepela i karakteristike sagorevanja.
Veoma je važno da svi proizvođači peleta proizvode pelet po istom standardu kako bi ogrevni materijal ujednačeno sagorevao i emitovao visoku količinu toplote sve vreme.
Usitnjavanje drvne građe
Ako proizvođač peleta otkupljuje sirovine koje nisu usitnjene (grane, korenje, veći komadi drveta), proces proizvodnje će otpočeti stavljanjem komada drveta u mašinu za usitnjavanje.
Postoji mnogo različitih konfiguracija postrojenja za proizvodnju peleta u zavisnosti od izvora sirovine. Iako svi nemaju drobilice, skoro svi imaju mlin na početku procesa mlevenja. Ove mašine uzimaju piljevinu i drvnu strugotinu i razbijaju ih na manju veličinu, čineći sušenje i presovanje peleta brzim i doslednim.
Sušenje drvne građe
Ako mlin za pelete koristi sveže isečene sirovine, materijal koji je bio izložen vremenskim prilikama ili visokoj vlažnosti, ili mešavinu sirovina koje mogu da sadrže vlagu, oni moraju da osuše piljevinu do umerenog nivoa vlage. Veliki bubnjevi za sušenje mogu koristiti prirodni gas, propan ili druga goriva za uklanjanje viška vlage iz drvne građe. Optimalna količina vlage u peletu je 10% kako bi sagorevanje bilo kvalitetno.
Nakon sušenja, piljevina prolazi kroz kalupe pod visokim pritiskom. Ovaj proces dovodi do zagrevanja piljevine i oslobađanja prirodnih lignina u drvetu koji vezuju piljevinu zajedno. Mlin takođe određuje gustinu peleta, prečnik, izdržljivost i dužinu. Sve ove karakteristike su veoma važne za konzistentan rad kotlova na pelet.
Hlađenje peleta
Pelet izlazi iz mlina vreo – temperature između 200 i 250 stepeni, a tada je i vrlo mekan. Za snižavanje temperature i stvrdnjavanje peleta koristi se rashladni toranj. Nakon hlađenja, pelet se obično čuva u silosu, gde čeka pakovanje ili distribuciju na veliko.
Zašto je način pakovanja peleta važan?
Pelet se uglavnom pakuje u vreće od 15 kilograma za upotrebu u domaćinstvima, dok se za poslovne objekte pakuje u značajno veće vreće (50kg) ili se isporučuje neupakovan, na veliko. Pakovanje vrše pakerice, mašine za pakovanje u otvorene vreće, koje su pogodne za sve vrste zrnastih i praškastih materijala. Automatski vrše proces uvrećavanja, velikom brzinom i isključuju potrebu za ljudskom radnom snagom na poslovima pakovanja.
Za pakovanje peleta se koriste plastične vreće, jer one najbolje štite proizvod od spoljašnjih uticaja. Ukoliko bi pelet povukao vlagu usled kiše ili iz vazduha, tokom hladnijeg dela godine, njegov kvalitet bi značajno opao. Pelet ne bi oslobađao ujednačenu toplotu, bilo bi ga problematično potpaliti, kao i sve drugo vlažno drvo, a gorenje bi takođe bilo neujednačeno.
Pelet u rasutom stanju je podložniji svim navedenim rizicima. On se bez pakovanja utovara iz silosa peletara direktno u kamione za isporuku.
Koje su prednosti grejanja na pelet?
Grejanje na pelet nosi brojne prednosti za vaš dom, vaš budžet i životnu sredinu:
- Energetska efikasnost: Pelet je izuzetno efikasan izvor toplote. Sadrži malo ili nimalo vlage i pepela, u poređenju sa drugim ogrevnim materijalima od drveta. Moguće je pretvoriti skoro 100% peleta u toplotnu energiju sa vrlo malo otpada.
- Obnovljivi resurs: Za razliku od fosilnih goriva kao što su nafta i prirodni gas, koji imaju ograničene zalihe, pelet je obnovljivi resurs, jer je nusproizvod drvne industrije.
- Održiv je: Veliki deo drvnog materijala koji ide u proizvodnju peleta sastoji se od recikliranih materijala koji bi inače otišli u otpad. Loženje peleta je odličan izbor da budete ekološki prihvatljiviji u potrošnji energije u svom domu.
- Manje emisije: sagorevanje peleta stvara mnogo manje emisije štetnih gasova od sagorevanja fosilnih goriva. Emisije čestica iz goriva na pelete su izuzetno niske, kao i emisije ugljen-dioksida.
- Isplativo i pristupačno: Peći za pelete su često pristupačnije za kupovinu i ugradnju od drugih grejnih tela. Pored toga, pošto drveni peleti sagorevaju tako jeftino i efikasno, ukupni troškovi goriva su daleko manji od ostalih vrsta ogreva, uključujući drvo, naftu, električnu energiju i prirodni gas.
- Pogodno: Pelet je dostupan, a lako ga je i skladištiti. Obično je dostupan u vrećama od 15 kg ili možete dogovoriti isporuku na veliko. Kese peleta su pristupačne i uredno se skladište.
- Lak za upotrebu: Toplota iz peći na pelete će udobno zagrejati ceo vaš dom, pružajući ugodnu toplinu tokom cele zime. Mnoge modele kotlova možete napuniti sa dovoljno peleta da traje dva do tri dana, za razliku od peći na drva kojoj je potrebno stalno loženje i praćenje. Takođe ih je lakše očistiti od peći na drva. Mnogi moderni kotlovi imaju tehnološki napredne funkcije i mogu čak imati aplikaciju za daljinsko upravljanje.
- Neutralni balans ugljen dioksida: Kada sagorevate drveni pelet, količina ugljenika koja se emituje u ovom procesu je ista kao i ono što drvo apsorbuje dok raste. Zbog toga je sagorevanje drvenih peleta aktivnost bez ugljenika.
Ako ste tražili razlog da promenite ogrevni materijal – efikasniji od peleta ne postoji. Ako ste razmatrali mogućnost da otpočnete proizvodnju peleta, ne časite ni časa. Ovaj ogrevni materijal je sve traženiji, a sirovine za proizvodnju su dostupne i povoljne. Srećno!