Dobre stvari

Kako naš način života utiče na pojavu diskus hernije

Tokom vremena sam način života znatno se pogoršao- preterano sedenje, fizička neaktivnost, loše držanje tela i kičme i nezdrava ishrana su samo neki od faktora koji su uticali na pojavu diskus hernije.

Kako se javlja?

Diskus hernija se obično javlja kada je disk, koji se nalazi između pršljenova u kičmi, izložen pritisku i naprezanju. Kada se disk istroši ili oslabi, može doći do izbočenja ili pucanja, što dovodi do bola i nelagodnosti. Ovo stanje može biti akutno ili hronično i može se javiti na različitim delovima kičme, uključujući vrat, leđa i donji deo leđa.

Najčešće se javlja kod osoba starijih od 30 godina, a uzroci mogu biti različiti, uključujući povrede, degenerativne promene, loše držanje tela, preterano sedenje, fizičku neaktivnost, pušenje, prekomernu težinu i nasledne faktore. Simptomi mogu varirati od blage nelagodnosti do ozbiljnih bolova u leđima, vratu ili rukama. U nekim slučajevima, operacija je jedini lek.

Preterano sedenje i loše držanje kao faktori rizika

Loše držanje tela i preterano sedenje mogu biti glavni faktori koji doprinose pojavi ovog stanja. Dugo sedenje za radnim stolom bez dovoljno fizičke aktivnosti, može dovesti do slabljenja mišića leđa i stomaka. Kada su ovi mišići oslabljeni, teret se prebacuje na diskove između pršljenova, što povećava rizik od njihovog istiskivanja ili pucanja.

S druge strane, loše držanje, poput klimanja glave napred-nazad ili savijanja kičme, takođe može uzrokovati pritisak na diskove. Zato je bitno tokom sedenja ili hodanja držati pravilan položaj kičme.

Kako nedovoljna fizička aktivnost može dovesti do diskus hernije?

Kada je telo nedovoljno aktivno, mišići leđa i stomaka slabe i najveći pritisak se prebacuje na kičmu i pršljenove. Tada su diskovi izloženi povećanom pritisku i naprezanju, što može uzrokovati njihovo pucanje i povredu. Drgi problem usled nedovoljne fizičke aktivnosti jeste povećanje telesne težine, koja dodatno opterećuje celo telo i kičmu.

Zbog toga je važno baviti se sportom ili nekom vrste fizičke rekreacije – poput hodanja, trčanja, plivanja ili joge, kako bi se ojačali mišići celog tela, smanjili telesnu težinu i očuvali zdravlje naše kičme.

Nezdrava ishrana – takođe ključna karika

Loša ishrana u kombinaciji sa dugotrajnim sedenjem i fizičkom neaktivnošču dovodi do pojave ove bolesti. Prekomerna konzumacija prerađene hrane, masti, šećera i soli može dovesti do nakupljanja viška kilograma, što dodatno opterećuje kičmu. Takođe, nedostatak vitamina i minerala, posebno vitamina D i kalcijuma, može dovesti do slabljenja kostiju, uključujući i diskove između pršljenova. Nedostatak vitamina C može uticati na slabost vezivnog tkiva, što može dovesti do istezanja i kidanja diska. Zbog toga je važno unositi hranu koja je bogata vlaknima, mineralima, vitaminima i proteinima.

Ukoliko želite da budete zdravi i imate zdravo telo ključ je u zdravoj i izbalansiranoj ishrani.

Koji sve pristupi postoje prilikom lečenja diskus hernije?

Postoje različiti načini lečenja, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja samog pacijenta. Konzervativno lečenje uključuje lekove za ublažavanje bolova, fizikalnu terapiju i vežbe koje pomažu u jačanju tonusa mišića. Takođe se može preporučiti i promena načina života, kao što su gubitak težine, izbegavanje dugog sedenja i bavljenje fizičkim aktivostima.

U slučajevima kada konzervativno lečenje nije dovoljno efikasno, može se razmotriti hirurška intervencija. Postoje različite vrste hirurških zahvata uključujući discektomiju i laminotomiju. Hirurška intervencija se obično preporučuje samo kada druge metode nisu uspešne ili kada postoji rizik od ozbiljnih komplikacija, kao što su oštećenje nerava ili gubitak funkcije.

Važno je da pacijent sa diskus hernijom konsultuje lekara radi odabira najboljeg načina lečenja, koji će najbolje odgovarati njihovim potrebama i zdravstvenom stanju.

Kako fizikalna terapija pomaže u lečenju diskus hernije

Fizikalna terapija može biti ključna u lečenju ovog stanja i ublažavanju simptoma koji se javljaju.

Fizijatar koji radi sa pacijentima koristi različite tehnike i vežbe kako bi smanjio bol i povećao mobilnost. Ove tehnike uključuju masažu, istezanje, jačanje mišića. Fizioterapeut može takođe primeniti lasersku terapiju, terapiju talasima – usmerena FSWT terapija i druge metode u cilju smanjenja bola.

Vežbe koje se primenjuju u fizikalnoj terapiji su prilagođene potrebama pacijenta i stanju njihovog tela. One podrazumevaju ​​istezanje i zagrevanje, vežbe za jačanje mišića leđa, stomaka i nogu, vežbe za poboljšanje fleksibilnosti i vežbe disanja.

Među najčešćim vežbama koje se primenjuju su:

  • vežbe istezanja kičme i mišića,
  • vežbe za jačanje gornji i donjih mišića stomaka
  • vežbe za jačanje donjeg dela leđa,
  • kao i vežbe za poboljšanje pokretljivosti zglobova.

Primenom ovih vežbi možete ojačati svoje telo, poboljšati držanje kičmenog stuba i rečiti se bola u leđima zauvek.

Najnoviji tekstovi

Dobre stvariKuhinja

Laki dezerti koje možete spremiti za svaku priliku

Nema ništa bolje od trenutka kada završite obrok i zatim zaronite u mirisne, slasne dezerte. Bez obzira na priliku, od ...
AutomobiliEdukacijaPosao

Kako da najbolje opremite vaše teretno vozilo?

Kada se radi o opremanju teretnih vozila, važno je da imate pravu opremu koja će vam omogućiti da efikasno obavljate ...
Dobre stvari

Ručno birana kolekcija.