Biti poliglota u 21. veku više nije odlika retkih, no stvar osnovne kulture. Da bismo se uklopili gde god da idemo, moramo biti svestrani. Jedan od načina da to postignemo jeste razumevanje nekih od najpopularnijih jezika.
Poznavanje stranih jezika korisno je za profesionalni razvoj, napredovanje u karijeri, širenje vidika, ujedno poboljšava naše analitičke i govorne veštine. I dok se engleski skoro podrazumeva, mnogi mladi ljudi su u nedoumici koji još jezik mogu da nauče.
Ujedno, treba biti svestan da je za učenje jezika potrebno uložiti stotine ili čak hiljade sati učenja kako bi se dostigao zadovoljavajući nivo znanja. Pa kako onda razlikujemo jezike koje je lako savladati od onih koji su teški za učenje?
Lingvističari tvrde da je najbitnije ustanoviti sličnost jezika koji želimo učiti sa onima koje već poznajemo. Primera radi, ako želimo da naučimo italijanski, a već znamo španski, već smo u prednosti i učenje će ići mnogo lakše nego ako znamo turski. Takođe, svima koji već govore engleski biće jednostavnije da savladaju germanske i romanske jezike koji su mu srodni.
Drugi faktor koji treba uzeti u obzir je složenost jezika. Neki jezici imaju dobru strukturu i dizajnirani su na takav način da ih je lako naučiti poput engleskog.
Istraživali smo koji jezici su najlakši za učenje ljudima sa balkanskog govornog područja.
Italijanski jezik
Jezik Dantea Aligijerija, Đovana Bokača i Petrarke – italijanski je melodičan i zanimljiv za učenje. Lak za razumevanje, sa vokabularom koji ima velika podudaranja sa španskim, pa čak i engleskim jezikom, italijanski je vrlo interesantan.
Italijanski je veoma popularan jezik zbog italijanske kulture, hrane i prelepe zemlje Italije. Spada u porodicu romanskih jezika (zajedno sa drugim popularnim jezicima kao što su španski i francuski), a govori ga skoro 70 miliona ljudi. Izvan Italije, uobičajeno je čuti italijanski u San Marinu, Vatikanu, delovima Švajcarske, pa čak i u nekim regionima Hrvatske i Slovenije.
Za razliku od engleskog jezika, na primer, u italijanskom se svako slovo uvek izgovara na potpuno isti način. Kada savladate različite zvukove, moći ćete da izgovorite svaku reč ispravno. Vremenom postaće sve jednostavnije da prevedete tekstove sa italijanskog na srpski i obrnuto.
Najpoznatija književna dela na italijanskom: “Božanstvena komedija”, D. Aligijeri, “Kanconijer”, Frančesko Petrarka, “Dekameron”, Đovani Bokačo, “Ime ruže”, Umberto Eko.
Španski jezik
Uz italijanski, španski jezik je jedan od popularnijih evropskih jezika za učenje i ujedno i najrasprostranjeniji. Priznat je kao službeni jezik u EU, Ujedinjenim nacijama i Afričkoj uniji. Zapravo, širom Evrope, Južne Amerike i jednim delom afričkog kontinenta, velike su šanse da sretnete ljude koji govore španski. Pored toga što ima veliki broj govornika, brzo i lako se uči, pogotovo ako već poznajete italijanski ili ste učili latinski u školi.
U 21. veku naglo je poraslo interesovanje za učenje španskog, jer je konačno ovaj jezik dobio istaknuto mesto u pop kulturi. Ujedno ima status jednog od najprevođenijih jezika na svetu.
Najpoznatija književna dela na španskom: “Don Kihot”, Migel de Servantes, “Kuća duhova”, Isabel Aljende, “Sto godina samoće”, Gabrijel Garsija Markes, “Senka vetra”, Karlos Ruiz Safon.
Ruski jezik
Iako u svetu, pa čak i u samoj Rusiji, vlada uverenje da je ruski jedan od najsloženijih i najtežih jezika za učenje, Srbi nemaju većih problema da ga usvoje. Naime, ruski i srpski imaju isto poreklo, pripadaju porodici slovenskih jezika i stoga su i dosta slični i u pogledu leksike i gramatičkih pravila. Rusi kao i Srbi koriste ćirilično pismo, premda malo modifikovano (u pitanju je tzv. ruska ćirilica). Sintaksa rečenica je srodna, takođe. Ujedno postoji značajan broj reči koje su po svom obliku i izgovoru slične ili čak iste. Zbog svih ovih podudarnosti, uprkos kompleksnoj gramatici izvorni govornici srpskog s lakoćom i za kratko vreme savladaju ruski jezik.
Treba dodati još i da je osim u Rusiji, ruski zvaničan jezik u Kirgistanu, Belorusiji i Kazahstanu. Inače, ruskim se služi oko 258 miliona ljudi širom sveta, a njegovoj složenosti u prilog govori činjenica da sadrži oko 200.000 reči.
Najpoznatija književna dela na ruskom: “Rat i mir”, “Ana Karenjina”, Lav Nikolajevič Tolstoj, “Braća Karamazovi”, “Zločin i kazna”, Fjodor Mihailovič Dostojevski, “Doktor Živago”, Boris Pasternak.
Engleski jezik
Na kraju, pomenimo i engleski jezik kao najpotrebniji u savremenom društvu i poslovnom svetu. Možda nije srodan srpskom jeziku (srpski je slovenski, engleski je germanski jezik), ali engleski, kao što je već pomenuto, nema preterano složenu strukturu. Upravo zbog jednostavne gramatike, ovaj jezik nije teško savladati čak i ako nijedan drugi strani jezik niste učili do sada.
Engleski je službeni jezik u čak 67 svetskih zemalja, a više od 1,1 milijarde ljudi se služi njime u svakodnevnoj komunikaciji. To ga čini jezikom koji se najviše govori u svetu.
S obzirom na to koliko je rasprostranjen, te na njegovu prisutnost na televiziji, filmu, internetu, i kroz muziku, engleski jezik je manje ili više poznat čak ljudima koji ga nikad nisu učili. (Takođe, ovim se objašnjava značajan broj anglicizama u srpskom jeziku.)
Ne treba zanemariti činjenicu da je engleski priznat i kao službeni jezik u Evropskoj uniji, Međunarodnom monetarnom fondu, Ujedinjenim nacijama i mnogim drugim internacionalnim organizacijama visokog značaja.
Najpoznatija književna dela na engleskom: “Gordost i predrasude”, Džejn Ostin, “Džejn Ejr”, Šarlot Bronte, “Životinjska farma”, Džordž Orvel, “Oliver Tvist”, Čarls Dikens.
Možda ste pokušali da naučite neki novi jezik, ali ste shvatili da je to preveliki napor ili da jednostavno “nemate dara”? Pokušajte još jednom, uložite trud i počnite sa prvim lekcijama tako što ćete izabrati neki od jezika sa liste. Ako odvojite dovoljno vremena, usvajanje gramatičkih pravila i vokabulara postaće lakše. Naravno, sticanje određenog konverzacijskog nivoa znanja ima svojih prednosti, pogotovo u razvoju karijere.
Poznavanje bilo kog jezika se i te kako isplati, jer se na ovaj način povećavaju šanse da pronađete odličan posao u inostranoj firmi, dobijete povišicu i da se istaknete u kolektivu kao profesionalac. Još ako je to neki od jezika koji se “lako uče”, vredi pokušati, zar ne?