Srce je vitalan organ presudan za funkcionisanje čitavog organizma. Ono pumpa krv i pomaže da hranljive materije i kiseonik dođu do svake ćelije u organizmu. Međutim, trećina smrtnih slučajeva širom sveta posledica je srčanih oboljenja. Ova zabrinjavajuća statistika govori nam da više treba da pazimo ovaj organ. Ishrana je, naravno, samo početak.
Koja je to hrana koja je dobra za vaše srce?
Lisnato zeleno povrće
Spanać, kupus, kelj, zelena salata, blitva i ostalo lisnato zeleno povrće odličan je prirodni izvor vitamina, minerala i antioksidanata. Između ostalog, ovo povrće obiluje vitaminom K koji ima koagulacijska dejstva. Utiče na normalan rad srca i krvotoka, štiti arterije i pomaže normalnom zgrušavanju krvi. Usled začepljenih arterija, mogu se formirati krvni ugrušci koji zapušavaju krvne sudove, što kasnije može dovesti do infarkta i raznih drugih srčanih oboljenja na koje ukazuje ultrazvuk srca i EKG.
Bobice
Bobičasto voće, jagode, borovnice, aronija, maline, kupine, ribizle i sl. pune su važnih nutrijenata koji obezbeđuju neometan rad srca, ali i drugih organa. Jedna studija pokazala je da svakodnevno konzumiranje jedne čaše hladnoceđenog soka od nekog bobičastog voća tokom dva meseca smanjuje udeo lošeg holesterola u organizmu za čak 11%.
Između ostalog, bobičasto voće je puno antioksidanata koji smanjuju ne samo loš holesterol već i, kako je pokazala analiza 22 naučne studije, krvni pritisak, telesnu masu i određene naznake inflamatornih procesa u organizmu.
Zeleni čaj
Zeleni čaj jedna je od namirnica koje imaju višestruke benefite po zdravlje ljudi. Osim što smanjuje kako loš, tako i ukupan holesterol u krvi, kao i krvni pritisak, zeleni čaj povećava osetljivost na insulin i jedna je od namirnica koje će vam pomoći da istopite masne naslage.
Pošto sadrži polifenole i katehine koji su poznati kao delotvorni antioksidansi, takođe može pomoći u redukciji upalnih procesa na ćelijskom nivou i ćelijskih oštećenja.
Riba i riblje ulje
Sardina, tuna, losos, bakalar, pastrmka i druge ribe obiluju omega-3 masnim kiselinama koje imaju povoljan uticaj na srce i krvne sudove, ali i ostale organe. Ukoliko niste ljubitelj ribe, riblje ulje i suplementi na njegovoj bazi odličan su način da povećate dnevni unos omega-3 masnih kiselina. Osim što umanjuju faktore rizika od srčanih oboljenja, takođe smanjuju rizik od dijabetesa i gojaznosti, kao i krvni pritisak i trigliceride.
Maslinovo ulje
Mediteranski način ishrane jedan je od zdravijih, jer obiluje upotrebom povrća i maslinovog ulja. Neke studije pokazale su da upotreba hladnoceđenog maslinovog ulja u svakodnevnoj ishrani umanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja za čak 35%, a smrtni ishod kao posledicu srčanih bolesti za čak 48%. Ipak, nemojte preterivati. Dovoljno će biti da malo ovog ulja nalijete preko salate ili kuvane hrane da joj da šmek.
Orašasti plodovi
Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći i ostali orašasti plodovi odličan su izvor masti i vlakana. Unos ovih namirnica umanjuje loš holesterol i smanjuje masne naslage oko stomaka, dva vrlo važna faktora u nastanku srčanih bolesti. Ova hrana je takođe vrlo kalorična, pa nemojte preterivati sa unosom. Jedna šaka orašastih plodova dnevno biće sasvim dovoljna.
Gljive
Gljive su u veganstvu i vegetarijanstvu poznate kao zamena za meso, jer sadrže neverovatnu količinu hranljivih materija. Tu su pre svega vitamini, minerali, antioksidansi, cink i prvenstveno kalijum koji pomaže u smanjenju krvnog pritiska i negativnog efekta koji natrijum može imati na ljudski organizam. Pored nezamenljivih šampinjona u svakoj kuhinji, trebalo bi da probate i druge vrste kao što su bukovača, vrganj, lisičarka i lavlja griva.
Crna čokolada
Hrana koja je dobra za vaše srce ne mora nužno biti i bezukusna. Crna čokolada obiluje antioksidansima kao što je flavonoid. Određene naučne studije pokazale su da konzumacija crne čokolade u malim količina umanjuje šanse za razvoj ozbiljnijih bolesti od 30% do preko 50%. Međutim, čokolade u sebi sadrže i šećer koji izrazito nepovoljno deluje na srce i krvne sudove, pa prilikom unosa budite obazrivi. Jedna kocka ili štangla dnevno biće sasvim dovoljne.
Iako je ovde pobrojana hrana koja je dobra za vaše srce, ona neće magično učiniti da ne obolite ili da već nastale bolesti nestanu. Ishrana je samo jedan od faktora koji utiču na zdravlje srca, ali i čitavog organizma. Kako biste sačuvali svoje srce, neophodno je da se krećete. Lagana fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta svakoga dana biće dovoljna za početak. Takođe je potrebno da se ne nervirate, da dovoljno spavate i da se smejete. Smeh naročito povoljno utiče na čitav naš organizam.