Kad nam se neki prijatelj požali da je gojazan, da ne može da smrša prva stvar koju ga pitamo je: držiš li neku dijetu? Zatim se raspitujemo da li se puno kreće i radi li neke vežbe…iz osećaja prijateljstva, poštovanja i bontona ne pitamo ga koliko i šta jede.
Nije pravilo, ali je vrlo čest slučaj da je uzrok gojaznosti nekretanje uz prekomerno jelo. Dobro, nismo svi maratonci i biciklisti, drvoseče koji mogu uneti dnevno i preko 3000 kalorija, da a ipak budu izuzetno mršavi. Postoje odlične knjige o gojaznosti, zato bi ih trebalo često čitati i poslušati sve savete kako smršati koje dobijemo od iskusnih stručnjaka i lekara.
Gojaznost, osnovni pojmovi
U knjizi “Gojaznost, činjenice i zablude” doktorka Jagoda Jorga opisala je najvažnije činjenice o ovom problemu: zašto se postaje gojazan, udružene bolesti, o dijetama.
Knjiga je odličan mali priručnik i trebalo bi je često konsultovati. Donosimo nekoliko odličnih analiza i saveta iz ove knjige.
“Svako povećanje težine iznad prihvaćenog standarda označava se pojmom prekomerna težina tela. U nekim granicama normalnosti količina masnog tkiva ne bi smela da prelazi 25% kod muškaraca, odnosno 30% kod žena (kod mladih ljudi je ta granica 15, odnosno 20% telesne težine). U nekim istraživanjima kod atletičara je procenat masti samo 1-3% ukupne telesne mase!”
Nije loše ako vaša težina malo viša ako ste išli u teretanu i uvećali mišićnu masu ili ste trudnica – sve druge prekomerne težine treba kontrolisati. Verovatno znate, najlakše je izračunati da li imate viška telesne mase ako koristite Kalkulator Indeksa telesne mase (Body Mass Index, BMI). To je vrednost koja se dobija kada težinu osobe u kilogramima podelimo sa kvadratom visine u metrima.
Izmerena težina upoređuje se sa prihvaćenim standardom, tabele možete naći na internetu: odstupanja do 10% smatraju se normalnim, odstupanja do 20% karakterišu se kao prekomerna težina, a iznad toga medicinari smatraju da je osoba gojazna. Ako povećanje prelazi 40%, u pitanju je masivna gojaznost koja je gotovo uvek praćena komplikacijama zdravlja.
Ukratko, tabela izgleda ovako: 18,5 – 24,9 normalna ili zdrava telesna masa; 25,0 – 29,9 prekomerna telesna masa; 30,0 – 34,9 gojaznost.
Po rasporedu masti razlikujemo dva tipa gojaznosti: muški tip gojaznosti (često ga nazivaju jabukoliki, paukoliki, pivarski) i ženski tip gojaznosti ili periferni, kruškoliki. Ono što je važno i što treba pratiti je obim struka i kukova, njihov odnos – posebno važno za žene u periodu trudnoće kada se višak deponuje i omogućava bebi da preživi u slučaju nestašice. Priroda je zaista na sve mislila.
Pridružene bolesti i gojaznost
“Udružene bolesti, često hronične, kao srčane bolesti, povišen krvni pritisak i šećerna bolest mnogo češće su kod muškaraca nego u žena. Ali činjenica je da se žene češće javljaju kao pacijenti klinika za mršavljenje, odnos je 10:1 u njihovu korist, te su i mnogi pogrešni zaključci kao, dobro je biti debeo, upravo posledica neprimenjivanja svih neophodnih kriterijuma u proceni viška masti”.
Gojazno je više od 80% obolelih od šećerne bolesti. Šećerna bolest je jedan od najvećih zdravstvenih problema s kojim se suočava današnji svet. Od onih koji imaju tip II dijabetes, čak 80-90% ih je gojazno. Rešenjem problema gojaznosti, rizik za ovu bolest smanjio bi se primetno. Ne gubimo iz vida i da su za pojavu dijabetesa odgovorni i genetski faktori. Pored gojaznosti, i to muškog tipa, veoma su važni faktori: neaktivnost i ishrana bogata mastima, i to zasićenim.
Gojaznost i kardiovaskularne bolesti
Dr Jorga u svojoj knjizi ističe: “Dugo se i među naučnicima lutalo u odgovoru na pitanje da li je gojaznost sama po sebi faktor rizika za češću pojavu kardiovaskularnih bolesti ili su to metabolički poremećaji udruženi s njom. Tek je osamdesetih godina u velikim epidemiološkim studijama, rađenim u Švedskoj, jasno izdvojena muška gojaznost kao potpuno samostalan faktor rizika koji se može okriviti za pojavu svakog petog kardiovaskularnog oboljenja. Stručnjaci su izračunali da je učešće ovog tipa gojaznosti 20%, što je na nivou rizika pripisanog pušenju, neosporno jednog od najvažnijih spoljnih uzroka ovih bolesti. Gojaznost dovodi i do promena na samom srcu. Dolazi do povećanja mase srčanog mišića i poremećaja rada srca. Masne naslage na zidovima arterija remete perifernu cirkulaciju i vode u aterosklerozu”.
Kod mladih ljudi danas je ova pojava izuzetno izražena: mladi su gojazni usled nekretanja, sedenja za računarom ili za konzolom sa igricama. Sada su i mladi ispod 20 godina ekstremno gojazni, češće dečaci. Doktorka Jorga piše “Masivno gojazni muškarci gotovo sigurno dobijaju hipertenziju između 35. i 44. godine, a među osobama između 40 i 64 godine koje imaju i povećanu težinu, ona je češća za 50%.”
Pročitajte: koja je hrana zdrava za srce.
Ostale bolesti
Hiperlipidemija – gojazni često imaju povišen holesterol, kao i trigliceride, ali i povećanu sklonost ka aterosklerozi. Ostale poteškoće koje prate gojazne ljude su nedostatak daha, hrkanje u snu, umor, proširene vene, bol u leđima.
Gojaznost i kvalitet života
Gojazne osobe imaju izmenjen kvalitet života. Po nekim stranim istraživanjima, gotovo 50% anketiranih gojaznih osoba je izjavilo da izbegava mnoga socijalna događanja, izbegava izlaske u restorane i okupljanja kod prijatelja.
Dijete za mršavljenje
Primenjivane su i primenjuju se oduvek: gladovanje, delimično gladovanje, dijete sastavljene od jedne namirnice (pirinčana“, „mlečna“ „dijeta od jaja“, „dijeta bez ugljenih hidrata“, dijete sa veoma malo kalorija…)
Kako danas u svetu postoji na stotine dijeta, nemoguće ih je sve opisati čak i kratko, ostaje da ovde ukažemo na neke bitne osobine po kojima sve dijete mogu da se svrstaju u određene grupe. Doktorka Jorga u svojoj knjizi piše:
“Prva i najvažnija osobina dijeta za mršavljenje jeste količina kalorija koju propisuju:
- Prva grupa nula kalorija, gladovanje
- Druga grupa: dijete sa jako malim unosom kalorija, od 400 do 700 kkal
- Treća grupa umerene dijete, sa 800 do 1200 kkal ili 1200 i
- Četvrta grupa: dijete bez definisanog kalorijskog unosa.
Druga karakteristika dijeta izuzetno važna kao elemenat njene efikasnosti jeste sastav hranljivih materija.
Uravnotežene dijete, sa uobičajenim odnosom belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali u smanjenom obimu; dijete sastavljene od jedne vrste hrane: dozvoljen je neograničen unos jedne namirnice, sa idejom da će onom ko ih jede dosaditi!
Dijete sa izbacivanjem jedne ili dve osnovne hranljive materije, najčešće ugljenih hidrata ili masti; dijete sa balasnim materijama, sa idejom da smanje unos energije, zamenjujući drugu hranu veće energetske vrednosti, dovodeći do osećaja sitosti povećanom zapreminom”.
Doktorka Jorga upozorava na opasne, opskurne dijete i poziva na poštovanje medicinskog znanja i zdravog razuma; ne treba nikako ići za različitim drugim saznanjima koje pripadaju filozofiji i alternativnim ili tradicionalno nerazjašnjenim poluznanjima! Po ovoj podeli sve dijete svrstane su u tri grupe
- Racionalne, zasnovane na medicinskim činjenicama
- Diskutabilne, dijete pod znakom pitanja
- Neprihvatljive, sa stanovišta medicinskog znanja nemoguće dijete.
Cilj svakog mršavljenja morao bi da bude gubitak masnog, a ne nekog drugog tkiva. Teoretski, to bi značilo da ako želimo gubitak od 0.5 kg nedeljno, dovoljno je dnevno smanjiti unos za 500 kcal; ili 1000 kcal ako je određen nedeljni gubitak 1 kg, odnosno 4 kg mesečno. To bi moglo da se postigne izbacivanjem iz ishrane pojedinih namirnica koje su najbogatije energijom, a najsiromašnije hranljivim materijama, kao što su alkohol, parče torte, ili dodate masnoće: kačamak, puter, zaprška u jelu, pohovano meso i slično. Za svaku dijetu koju vam prepišu nutricionisti i doktori važan je unos ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i tečnosti.
Najvažniji citati iz knjige “Gojaznost, činjenice i zablude”
“Cilj ovakvih tehnika [dijeta] jeste da osoba postane svesna svojih navika, da usput stekne mnoga znanja o namirnicama i preporukama o pravilnoj ishrani, da bi ih kasnije upotrebila. Neka osnovna pravila glase:
- Ne jedite na ulici, u kancelariji, u autu, usput s nogu
- Jedite za lepo postavljenim i serviranim stolom
- Tanjir neka je najveći koji imate aranžiran raznovrsnom, raznobojnom hranom
- Žvaćite polako, vaš mozak je taj koji treba da sazna da je SIT, a za to mu treba vremena
- Spuštajte pribor između dva zalogaja, razgovarajte samo o prijatnim stvarima
- Ako je to u krugu porodice, ne koristiti taj divan događaj da biste rešavali probleme sa decom
- Ne radite ništa drugo, ne čitajte novine, ne gledajte televiziju, uživajte u jelu
- Ne skupljajte ostatke „da se ne baci“, niste vi kanta za otpatke
- Kupujte na pun stomak
- Kupujte namirnice sa liste, ne ono što vam se dopadne tog trenutka
- Na stolu imajte uvek oprano i servirano voće, ne kolače, lešnike, bademe i kikiriki
- Spremite se unapred za slave i rođendane
- Povećajte svakodnevnu aktivnost
- Ne koristite lift za niže spratove, penjite se stepenicama
- Uvedite sat vremena svakodnevne šetnje
- Naučite da merite svoj puls da biste znali koliko možete da se opteretite
- Probajte: trčanje, vožnju bicikla, gimnastičke vežbe, plivanje
Nešto od toga će vam se dopasti, jer je vrlo važno da odaberete ono u čemu uživate. Osnovno od čega treba poći pri promeni ponašanja jeste postavljanje realnih ciljeva. Nije samo gubitak 20 ili 30 kg uspeh. Uspeh je ne ugojiti se ili ublažiti stepen gojaznosti do one granice do koje nije ugroženo zdravlje.”
Šta raditi posle dijete?
“Nakon primene neophodno je polako vraćanje na normalnu ishranu, s postepenim uvođenjem jednog potom dva itd. obroka sastavljenih od uobičajene hrane. Vrlo je važno ograničiti upotrebu soli, šećera jer mogu da dovedu do naglog nakupljanja tečnosti Preobilni obroci takođe mogu izazvati po život opasne poremećaje. Oni će, kao i so i šećer, dovesti do prelaska velike količine vode u creva što će poremetiti ravnotežu vode u organizmu i, što je još važnije, elektrolita: natrijuma, kalijuma, magnezijuma što može da dovede do ozbiljnih poremećaja srčanog rada. Prema dosadašnjem iskustvu najopasnije su prve dve nedelje nakon prestanka upotrebe preparata“.