Tajne bilja vekovima su se prenosile sa kolena na koleno. Ovo znanje očuvalo se generacijama, ali sa razvojem farmaceutske industrije ono je gotovo iščezlo sve dok nismo iznova shvatili da gotovo sve neophodne lekove, suplemente i vitamine možemo pronaći upravo u biljkama.
Bilje obilato koristimo i u ishrani, a trend zdravog života ponovo se vraća na velika vrata. Osim peršuna, ruzmarina ili bosiljka kojima se služimo u pripremi dnevnih obroka, vreme je da proširimo saznanja i na još neke korisne, ali i pomalo egzotične vrste bilja koje često ne možemo naći u našoj lokalnoj sredini.
Svakako da bez biljaka nema opstanka, a ukoliko naučimo i onda primenimo to znanje u korist našeg zdravlja sva je prilika da će nam to uticati na sam kvalitet života.
Slatki Bergamot
Takođe poznat kao pčelinji melem, spada u red severnoameričke prerijske biljke. Ima ukus bergamota, sa primesama nane i timijana.
Ako volite „Earl Grey“ čaj, onda biste zasigurno uživali i u ovoj biljci kao u odličnom energetskom dodatku, a takođe je i sjajan ukras vašoj bašti vrlo pogodan za pčele.
Bosiljak sa listovima nalik zelenoj salati
Iako bosiljak ne zvuči baš originalno, ova podvrsta može se smatrati njegovim „čudovištem“, u najpozitivnijem smislu. Listovi prilično rastu, čak do veličine ljudske šake, što znači da se jedan list može savršeno uklopiti u vaš sendvič.
Ima slatkast ukus bosiljka, ali je još intenzivnijeg karaktera. Raste uglavnom u saksiji, na toplom i zaštićenom mestu, čak i pored prozora. Takođe, vodite računa jer puževi obožavaju ove velike listove dok su još uvek mladi.
Letnji čubar ili letnja sočnica
Ova biljka savršeno se uklapa kada kuvate pasulj sa svojim slatkim, ali i ljutkastim bibernim notama i oštrom aromom.
Letnji čubar se takođe može iskoristiti kada pečete piletinu ili svinjetinu uz kupus. Može se lako osušiti i koristiti u toku zime.
Gaji se u saksiji, ali u zaštićenim uslovima jer nije otporan na mraz. Za razvoj mu je potrebno dosta sunca i zemljište sa slobodnim dreniranjem.
Mitsuba, japanski peršun
Fantastična biljka, sa ukusom koji se može opisati miksom peršuna i celera, kao i primesama korijandera.
Klice se mogu koristiti za pripremu salata, dok se listovi stavljaju u jela poput peršuna.
Uzgajanjem na suncu dobija gorak ukus.
Maka
Raste na visoravnima Anda, na preko 4.000 metara, a lokalni živalj ga generacijama obilato koristi. Mnogi istorijski izvori tvrde da je ova biljka korišćena u lečenju i ishrani peruanskog naroda još pre 3 hiljade godina.
Smatra se za odličan afrodizijak, a daje odlične rezultate i u podizanju libida, u lečenju neplodnosti, ali deluje pogodno i na čovekovu psihu.
Njena popularnost oživela je prethodnih nekoliko decenija, najviše zbog neverovatno pozitivnih efekata i smatra se izuzetnim antikancerogenom, antidepresivom i antioksidansom.
Danas se peruanska zlatna maka može pronaći i u prahu i tabletama, pa ju je moguće kupiti i konzumirati u svim krajevima planete.
Tulsi – Sveti bosiljak
Sveti bosiljak ima rajski miris nane, karanfilića, sladića i limuna.
To je nežna biljka od koje se pravi predivan čaj. Izrazito joj prija sunce i neophodno ju je uzgajati na toploj prozorskoj dasci, ukoliko nemate uslove za zaštićenu i zastakljenu baštu.
Seme traži dosta svetla i neko grejno telo, pa se odlično razvija i pod lampama.
Korejska nana
Najpribližnije ju je moguće opisati kao miks nane i bosiljka sa listovima koji izrazito mirišu na mentu, odnosno nanu, ali je osetno prisutan i ukus anisa.
Veoma zahvalna biljka koja naraste i do metar visine, a pčele je obožavaju. Raste ili na direktnom suncu ili u polusenci u zemljištu koje je bogato humusom.
Savršen je dodatak mnogim jelima, naročito ribljoj čorbi.
Houttuinia cordata – kineski korov (kineska korovska biljka)
Ukoliko imate ribnjak na svom imanju lako možete uzgajati ovo divno jestivo bilje na njegovim obodima.
Postoji i posebna podvrsta, sorta koja se naziva Kameleon, a koja može biti zelena, ružičasta i bela, ali i prefinjenog oblika sa dvostrukim cvetanjem.
Ukus se najbolje može opisati kao mešavina ribljeg sosa i nekog mirisnog cveta, a ima i aromu pomorandže. Može se jesti sirovo ili koristiti u ribljem kariju. Takođe, koristi se i u tradicionalnoj kineskoj medicini.
Beli peršun
Dobijen ukrštanjem celera i peršuna, a smatra se laganim za uzgoj.
Slađeg je ukusa od listova celera i vrlo praktičan za spremanje domaće supe ili čorbe, vrlo zdrav i može se svakodnevno jesti.
Prilikom rasta i razvoja neophodno mu je direktno sunce ili pak delimična senka.
Kineski kelj
Spada u red jestivih hrizantema koje se koriste kao lisnato povrće. Beru se mladi listovi i odmah se mogu upotrebiti, ali su veoma gorkog ukusa.
Ukoliko se pusti da raste mogu se razviti prelepi žuti cvetovi koji su takođe jestivi. U ishrani odlično ide uz pirinač.
Zahteva uglavnom direktno sunce.
Vijetnamski korijander
Korijander sa aromom limuna i mente je zahvalan za uzgoj u saksiji i ne zahteva posebnu brigu. Nema ništa protiv ukoliko zaboravite da ga zalivate, zbog čega spada u red vrlo zahvalnog začinskog bilja.
U Aziji se koristi u mnogim jelima, a često u njihovim čuvenim rolnicama, salatama, hamburgerima posebne lokalne recepture, ali i supama.