Trudnoća donosi veliki broj promena na telu žene sa posledicama koje se zadržavaju dugo nakon rađanja deteta. Bolovi u leđima su skoro redovan pratilac trudnoće, a njihov intenzitet tokom, i dužina trajanja nakon porođaja, zavise i od pripremljenosti mišićnog i koštano zglobnog sistema na opterećenje.
Statistika kaže da više od 20% žena ima problema sa kičmom pre trudnoće, da bi se taj procent više nego utrostručio kako trudnoća napreduje, a kod preko polovine njih bolna stanja se zadržavaju više od pola godine nakon porođaja.
Tokom trudnoće dolazi do promena u muskulaturi koja se, nakon porođaja, i dalje izlaže opterećenju usled novih, svakodnevnih obaveza oko bebe. Podizanje i spuštanje u krevetac, hranjenje, kupanje, nošenje..mogu da prouzrokuju novi niz problema čiji su rezultati bolna stanja u karličnom, lumbalnom, rameno- vratnom delu leđa.
Promene u muskulaturi tokom trudnoće
Statika, držanje i opterećenje tela su neizbežne promena u muskulaturi žena tokom trudnoće. Karlični pojas predstavlja “temelj”, te odgovornost za pravilno držanje kičmenog stuba leži upravo ovde. Mišići karličnog dna su ti koji održavaju karlični sistem, i kako plod raste tako se povećava pritisak na dno karlice, kao i na mokraćnu bešiku. Takođe, dolazi do promena u držanju tela, pa kako plod napreduje, težišna tačka se izmešta.
Mišići prednjeg trbušnog zida se istežu, a kako trudnoća odmiče smanjuje se tonus mišića što, u kombinaciji sa promenom statike kičmenog stuba, prouzrokuje bolna stanja leđa.
Rastezanje vezivnog tkiva, povećanje dojki, i uobičajeno povećanje telesne težine deo su promena ženskog tela koje dodatno utiču na kičmeni stub i karlicu, ali i mišićno- koštani sistem donjih ekstremiteta.
Problemi se nastavljaju i nakon porođaja
Nove obaveze koje slede nakon porođaja donose dodatne napore za kičmu, pa je svakodnevni rad oko bebe neumoljiv kada je u pitanju držanje. Dugotrajno stajanje, uzimanje i stavljanje bebe u krevetac, kolica, nosiljku, držanje, povijanje, kupanje, hranjenje uz sve druge obaveze mogu intenzivirati bolove u leđima. Nagli pokreti, kao i opterećenje prilikom podizanja sa težištem na kičmu i karlicu oslabljenu porođajem mogu da prouzrukuju intenzivan bol.
Porodilje se vrlo često obraćaju lekaru i sa problemima išijadikusa. Išijas predstavlja osećaj bola u lumbalnom delu koji se prostire duž noge do stopala. Zatezanje i utrnulost koji prate ovaj bol stvaraju nesigurnost u hodu, a telo dobija novi prinudan položaj instiktivno tražeći komfornu poziciju kičme sa najmanje bolnim stanjem.
Preventiva i preporuke za ublažavanje bolova
Jačanje muskulature, naročito mišićnog sistema u predelu karlice i leđa predstavljaju najbolju preventivu.
Vežbe za jačanje mišića u predelu karlice, naročito trbušnih, leđa, i vrata bi trebalo intenzivno upražnjavati već od odluke o trudnoći. Postoji i niz vežbi prilagođenih trudnicama, pa ih, i zbog očuvanja zdravstvenog integriteta tokom trudnoće treba praktikovati, a naročito iz razloga lakšeg porođaja.
Bolovi u donjem delu leđa mogu se ublažiti toplim oblogama, tuširanjem toplom vodom i stavljanjem termofora, ili zagrejanog peškira.
Masaža je , takođe korisna ali samo ako se obavlja od strane stručnih terapeuta. Za trudnice se savetuje i poštovanje saveta terapeuta o zauzimanju zaštitnih položaja (načinu na koji se telo priprema i prilagođava za određene pokrete, naročito one koji istovremeno podrazumevaju i opterećenja kičme i nogu).
Pravilan položaj tokom spavanja sa postavljenim urolanim peškirom, ili jastukom ispod kolena ako se leži na leđima, ili između kolena ako se leži na boku odlična su preventiva za održavanje pravilnog položaja kičme. Potrebno je i praktikovati sticanje rutine u pravilnom podizanju, i to tako što će se svako savijanje iz struka radi podizanja bilo kakvog tereta zameniti podizanjem iz čučnja.
U slučaju da bol ne prestaje
Ukoliko nijedna od metoda samopomoći ne daje rezultate koji omogućavaju normalno obavljanje životnih aktivnosti trudnice, potrebno je obratiti se lekaru koji će preporučiti odgovarajuće medikamente.
Fizikalna terapija raspolaže nizom metoda prilagođenih trudnicama, pa je ne treba zaobilaziti, čekajući da se bol intenzivira. Odgovarajuće vežbe, uz savete i uputstva terapeuta, moguće je praktikovati i kod kuće. Kiropraktika i alternativne metode mogu doprineti poboljšanju stanja, ali samo uz konsultacije i preporuke lekara.
Povratak u funkcionalno stanje nakon porođaja je proces koji traje mesecima, u nekim slučajevima i godinama. Preporuke su iste kao i tokom trudnoće: poseta i praktikovanje metoda po preporuci stučnog osoblja. Savet za sve trudnice i porodilje je da se ne zanemaruju promene koje onemogućavaju kvalitetno obavljanje životnih aktivnosti.
Jednom aktivirane, ukoliko se ne saniraju, posledice promena na telu, mogu inicirati i druga, komplikovana zdravstvena stanja.