Duga i živopisna istorija Beograda je za sve njegove stanovnike i posetioce iznedrila mnogo stvari i kutaka koji ostavljaju bez daha. Jedna od njih je čuveni beogradski noćni život – fascinantna pojava kakve nema nigde u svetu, svake godine privuče sve veći broj stranaca željnih dobrog noćnog provoda.
Međutim, kako je i čime je Beograd zaslužio titulu Meke noćnog života, i koje su to pogodnosti i atrakcije koje zavređuju pažnju tolikog broja turista, saznaćemo već u narednim pasusima. Pročitajte, pa se i sami uverite u istinitost svih tvrdnji.
#1 Žurke se održavaju svuda, nevezano za sezonu
Iako u današnje vreme veliki broj gradova nudi provod svojim gostima u svakom trenutku, tokom cele godine, Beograd je jedan od retkih evropskih gradova gde je ta scena veoma pažljivo planirana i negovana. Ne samo žurke, već i čitavi festivali koje organizuju beogradski klubovi, održavaju se, i jednako su posećeni i leti i zimi.
Kultna mesta, kao što su Klub studenata tehnike, Kulturni centar “Grad” ili bašta Studentskog kulturnog centra, u koje su izlazili naši roditelji (i njihovi pre njih) i dalje okupljaju klijentelu željnu dobrih svirki i kvalitetnog, skoro boemskog života.
“Omiljena mesta” za žurke ne postoje
Vrlo je teško odlučiti se za samo jedan lokal koji se izdvaja ponudom, enterijerom ili celokupnim doživljajem, koji opija ljubitelje noći. Kafane Beograda su poznate po autentičnoj boemskoj duši, akustičnim svirkama i dobroj hrani, dok su splavovi odličan izbor ukoliko ste ljubitelj RnB scene, turbo domaće muzike, elektronike ili alternative.
Čak i kreativna i lepršava mesta koja svoja vrata zatvaraju tokom zimskih meseci, što je slučaj sa većinom beogradskih splavova, su oformila svoju vernu publiku. Ekipa ljubitelja leta ne može da dočeka prve zrake sunca da bi na reci uživala u laganim elektro zvucima i slatkim letnjim koktelima, po čemu je, na primer, prepoznat splav Leto, kao i drugi splavovi po kojima su poznati beogradski kejevi.
#2 Noćni život u Beogradu ima dugu tradiciju
Mislili ste da je prva diskoteka otvorena u Njujorku? Tu smo da vas razuverimo. Daleke 1967. Beograd je dobio prvu diskoteku u svetu, čak 10 godina pre njujorškog “Studia 54” i pariskog “Palasa”.
Naša diskoteka, “Kod Laze Šećera” otvorila je potom široka vrata za stupanje na scenu živog noćnog života šezdesetih: za džez, za šlagere i kultne rokenrol sastave.
#3 Pristupačne cene i vrhunska usluga
Iako će neki reći da su cene pića (ili hrane) na mestima po kojima je noćni život u Beogradu poznat, i dalje previsoke za lokalno stanovništvo – stranci su oduševljeni razlikom u ponudi sadržaja u odnosu na cenu.
Razlog što se stranci potpuno oslobode i prepuste uživanju su baš niske cene, jer oni u svojim zemljama, pored viših primanja u odnosu na naše, imaju i viši standard, a samim tim su i cene paprenije. Zato oni dolaze u Beograd – da bi se proveli “za sve pare”.
Odnos cene i kvaliteta se ne odnosi samo na karte za ulazak na neki festival ili žurku, ili jeftino pivo, već i na cene u kafanama i restoranima, na iznajmljivanje hotelskih soba i apartmana, pa i samog taksi prevoza – koji je obavezan činilac jednog izlaska u Beogradu.
#4 Beograđani su uvek spremni za “akciju”
Iako bi neko pomislio da će novčane neprilike delovati obeshrabrujuće na Beograđane – varate se i vi, a i stranci. Jedna od odlika balkanskog mentaliteta je da se živi za danas, za ovaj trenutak, što može da posluži i kao svojevrsna krilatica za opisivanje noćnog života u glavnom gradu.
Kada je sadašnjost stresna, a budućnost neizvesna – gde se bolje osloboditi nego na kafi sa prijateljem ili na žurki pod reflektorima, gde svi zrače dobrom energijom. Zato su srpski kafići i klubovi puni u svako doba dana. Zbog toga se Beograd smatra žarištem noćnog provoda na Balkanu, ali i u dobrom delu Evrope.
#5 U beogradskim klubovima plešu najlepše devojke
Kako su Srpkinje izbile na mapu “najlepših žena na svetu” mnogi stranci u Beograd dolaze i da bi se u to uverili, ili da bi sa sebe osvojili jednu od tih dama. Jedno je sigurno, biće im teško da se odluče za jednu, i trebaće im mnogo dobrih ideja da bi postali zanimljivi nekoj od njih. Međutim, ponekog šarmantnog stranca sreća i pogleda.
Kako je moguće da su Beograđani tešku ekonomsku situaciju uspeli da pretvore u magnet za strane turiste, željne dobrog noćnog provoda? Na ovo pitanje niko ne uspeva adekvatno da odgovori, ali se najbliže može objasiti samom, gostoprimljivom dušom balkanskog naroda.