Koliko se često zapitate šta je na repertoaru pozorišta u Beogradu? Da li se ovo dešava bar nekoliko puta godišnje? Nažalost, pozorišta u našoj zemlji su odavno zapostavljena i ne spadaju u omiljene načine razonode. U vreme kada rijalitiji dominiraju srpskom televizijom, moramo da se zapitamo da li će pozorište uspeti da se vrati na velika vrata?
Iako je nekad bilo osnovna razonoda viših slojeva društva, danas je pozorište otvoreno za sve a cene karata su jako pristupačne. Neka od najlepših dela se izvode na pozornicama naših teatara već godinama, dok najbolji domaći glumci ostavljaju svoje srce publici, doživljavajući svaku izvedbu kao da je to predstava koja će obeležiti njihovu karijeru.
Ukoliko niste do sada bili ljubitelj pozorišta, obećavamo vam da ćete nakon što pogledate ove 3 predstave nastaviti da ga redovno posećujete. Ako pak, sa druge strane, spadate u onu srpsku manjinu koja je redovni posetilac nekog od beogradskih pozorišta, nadamo se da ste već imali prilike da pogledate ove vrhunske predstave.
“Ivanov”, Anton Pavlovič Čehov – Narodno pozorište
Premijera ove predstave se održala na Velikoj sceni Narodnog pozorišta 2016. godine, i još uvek je aktuelna. Radi se o delu Antona Pavloviča Čehova “Ivanov”, koje govori o problemu koji je mučio ruske intelektualce tokom osamdesetih godina XIX veka. Čehov je na pozornicu doveo Ivanova, čoveka kog muči tromost, ravnodušnost i prepreke koje ne može da savlada. Čehov je kroz svoja dela pokušavao da pronađe odgovor na pitanje zašto ljudi puni energije, hrabri, strasni i plemeniti, gube svoju životnu snagu u perodu između tridesete i četrdesete godine? Zašto smo se umorili?
Do danas ne postoji jedinstveno mišljenje o Ivanovu. Anton Pavlovič Čehov je uspeo da zaintrigira brojne kritičare i da da slobodu tumačenja svakom ko se odluči da pogleda ovaj komad. U ruskoj pozorišnoj i književnoj kritici ne postoji lik koji je izazvao toliki broj rasprava, sporova i interpretacija, zbog čega vam toplo preporučujemo da pogledate ovu predstavu u našem Narodnom pozorištu.
Iako su pokušaji da se opiše i definiše lik Ivanova bili brojni, u njemu ostaje “zaključana neka čehovljevska tajna koja provocira na nove pokušaje tumačenja” (A. P. Skaftimov).
Režija i adaptacija: Tatjana Mandić Rigonat
Glavne uloge:
Ivanov Nikolaj Aleksejevič – Nikola Ristanovski
Ana Petrovna, Ivanova žena – Nada Šargin
Anton Pavlovič Čehov (1860. – 1904.)
Ćehov je bio ruski pripovedač, dramski pisac i novelista. Njegova dela oslikavaju svakodnevni život sa dozom tužnog humora, Svojim dramama je vršio, i i dalje vrši, veliki uticaj na evropsko tržište. Neka od njegovih dela su Ujka Vanja, Svadba, Tri sestre, Šumski duh i mnoge druge.
“Urnebesna tragedija”, Dušan Kovačević – Atelje 212
“Urnebesna tragedija” je pozorišni komad koji će vas kroz urnebesni haos nasmejati do suza. Govori o ocu, ratnom heroju, koji je izašao iz ustanove za mentalno obolele, oženio se pacijentkinjom iste ustanove i dolazi u posetu svojim naslednicima. Naslednici imaju dovoljno svojih svakodnevnih problema, i nisu spremni da se suoče sa suludom situacijom koja im je pred vratima.
Ovi likovi će vas provesti kroz niz smešnih i tragičnih situacija, uz kombinaciju zamišljenog i stvarnog. Članovi porodice ne razumeju sami sebe, pa se ne razumeju ni međusobno, dok sve vreme pokušavaju da odgovore na pitanje “ko sam zapravo ja?”.
Reditelj: Marko Manojlović
Glavne uloge:
Ruža – Sonja Kolačarić
Milan – Branislav Trifunović
Neven – Aman Ćorović
Julka – Katarina Žutić
Kosta – Nebojšta Ilić
Rajna – Anica Dobra
Vasilije – Branimir Brstina
Doktor – Branislav Zeremski
Milicioner – Radomir Nikolić
Dušan Kovačević
Dušan Kovačević je dramski pisac, otkriven upravo u Ateljeu 212. Njegova prva značajnija pozorišna drama je “Maratonci trče počasni krug”, a pored nje ima još dosta njih koje su doživele veliku popularnost. Tu spadaju “Radovan Treći”, “Balkanski špijun”, “Urnebesna tragedija” i druge.
“Tri klase i gospođa Nušić”, Vladimir Đurđević – Beogradsko dramsko pozorište
Ovaj pozorišni komad je napisan kao počast Branislavu Nušiću, najpoznatijem i najznačajnijem srpskom komediografu. Potrebno je odmah naglasiti da ovo nije jedan dokumentaristički, odnosno istorijski komad. Pisac je iskoristio istorijske likove kako bi kreirao originalnu priču koja će izazvati smeh. U komadu se Branislav Nušić sreće sa likovima koji će kasnije proslaviti njegove drame i živi na pozorišnim daskama kao i likovi tih drama. Omaž velikom piscu napravljen je tako da on zapravo živi, a posetioci ga mogu videti na pozornici “glavom, bradom i brkovima”.
Predstava predstavlja isečke iz njegove autobiografije, kao i kombinaciju replika i ideja koje je Nušić koristio u svojim dramama. Na ovaj način zahvaljujemo se Branislavu Nušiću na delima koja su danas nepresušan izvor metafora, a njegovi zapisi su ušli u žargon. Premijera je održana 2014. godine, i od tada se nalazi na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta.
Reditelj: Milica Kralj
Glavne uloge:
Branislav Nušić – Danijel Sič
Dimitrije Bodi – Slobodan Boda Ninković
Živka Bodi – Sandra Bugarski
Darinka Đorđević – Paulina Manov
Milorad Cvijović – Andrija Kuzmanović
Nina Angelopulos – Jelisaveta Orašanin, Ivana Nikolić
Pera – Vladan Milić
Jorgos – Lako Nikolić
Vladimir Đurević
Vladimir Đurević je srpski scenarista i dramski pisac. Autor je drama “Ne igraj na Engleze”, “Dnevna zapovest”, “Zbogom žohari” (dramatizacija koja je inspirisana tekstovima sarajevskog benda Zabranjeno pušenje), i mnogih drugih.
Nemojte propustiti najkvalitetnije predstave srpskih pozorišta i izvanredno izvođenje naših glumaca. Potrudimo se da pozorište opet postane sastavni deo srpske kulture, i da sale opet budu pune do poslednjeg mesta. Uživajte!